Dok domaćinstva u Vojvodini imaju problem kako da obezbede ogrev za celu grejnu sezonu, postoje i ona koja su se s velikim uštedama novca vratila tradicionalnoj toplini doma – uz paorsku peć i bubnjaru.
Njih će grejanje koštati do 10 puta jeftinije nego njihove komšije koje se od zime brane modernim pećima na drva, ugalj, pelet ili struju.
Jedna od porodica u bačkom selu Sivac, koja ima etažno grejanje, potrošiće, zavisno od toga koliko će zima da pokaže zube, od 15 do 20 kubika tvrdog ogrevnog drveta, čija je cena na stovarištima u ovom selu i okolini 12.000 dinara. Samo dve kuće dalje, porodica Tapai će u domaćinstvu iste veličine prebroditi zimu sa 300 bala sojine slame, ubačene u paorsku peć, a kupljene za 24.000 dinara.
– Sojinu slamu platio sam 80 dinara po bali, a trista je dovoljno da se bezbrižno grejemo pet – šest meseci. Kad je jako hladno, ubacim dnevno dve bale u paorsku peć, a temperatura u kući bude oko 25 stepeni – navodi domaćin Janoš Tapai.
Njegov otac je pre više od 30 godina napravio paorsku peć, koju je Janoš pre nekoliko godina zamenio novom, a njegov sin se potrudio da je uredi tako da sada izgleda kao ukras.
– Sazidali smo paorsku peć od otpadne, prepečene opeke, slične šamotnoj, koju smo jeftino nabavili na obližnjoj ciglani. Zidana je sa blatom i plevom, a temelj joj je od zemlje, koja drži toplotu – objasnio je Tapai.
On ističe da u paorsku peć mogu da se lože i kukuruzovina, čuke (ostaci od okrunjenih klipova kukuruza) i suncokretove stabljike sa džombama.
– To je sve visokokalorično ekološko gorivo i grehota je da propada na njivama, gde ne sme da se pali, nego se zaorava – ističe Tapai.
Mnogo ekonomičnije od ostalih greje se u Sivcu i porodica Olujić, kojoj toplotu u kući, na 100 kvadratnih metara, obezbeđuje bubnjara, čiji je glavni energent piljevina.
– Od majstora koji prave nameštaj kupio sam letos kamion piljevine za 40.000 dinara, i to je količina s kojom ćemo se grejati do marta ili aprila – kaže domaćin Vladimir Olujić.
Izvor: novosti.rs
