U srpskoj tradiciji Božić je praznik sa najviše običaja i verovanja. Prvi dan je posvećen porodici i trebalo bi da se provede kod kuće, drugi već ima drugo značenje i običaje koji se razlikuju u zavisnosti od kraja gde živite u Srbiji.
Drugi dan Božića je posvećen Saboru presvete Bogorodice, a u narodnim verovanjima i sabiranju dobrih dela kao i mirenju.
Ovaj praznik ima korene još u ranom hrišćanstvu, kada ni crkveni kalendar nije bio razvijen. Danas postoji dosta praznika koji su posvećeni Presvetoj Bogorodici, ali je ovaj jedinstveni i zove se danom Sabora.
Kako narod kaže, drugi dan Božića posvetite šetnji i poseti prijateljima i kumovima. Kako je običaj prvi dan ovog praznika provede sa porodicom, drugi dan je vreme kada se ide kod rođaka, prijatelja, kumova.
Po narodnom verovanju na današnji dan se mire i oni koji su godinama u svađi i nije dobro oterati nikoga sa kućnog praga. Danas su za prazničnom trpezom svi su jednaki, i u zdravlju i veselju slave ovaj praznik hrišćanstva.
Ranije su grupe mladića i mlađih oženjenih muškaraca koji su bili maskiranih obilazili svaku kuću u selu i pevali koledarske pesme i izvodili razne trikove kako bi obezbedili zdravlje i prosperitet domaćinima.
U zamenu za njihov trud, domaćini su im darovali hranu i poslastice.
U Vojvodini je postojao običaj da se u svim selima na Božić ili drugog dana Božića jašu konji. Tako su jahači “vijali Božić”. Konji su bili okićeni a jahači su bili momci ili mlađi okićeni muškarci, pa su u galopu jurili seoskim ulicama, a kako je je to nekada izgledalo danas možemo samo da zamišljamo.
Dolazili su u kuće u kojima su živele devojke za udaju, a domaćini su ih čašćavali pićem.
Izvor: kurir.rs
