Hrvatska je postala 20. članica evropodručja, a postala je i nova članica šengenske zone, najvećeg područja slobodnog kretanja robe i ljudi u svetu.
Od 1. januara 2023. započinje razdoblje dvojnog opticaja, koje će trajati 14 dana, odnosno do 14. januara 2023. u 24 sata. Tokom tog razdoblja prilikom gotovinskih transakcija istovremeno će se, uz evro, moći koristiti i gotov novac kune kao zakonsko sredstvo plaćanja. Novčani iznosi koji se moraju platiti ili obračunati preračunavaju se uz primenu fiksnog tečaja konverzije koji je određen na nivou 1 evro = 7,53450 kuna.
Ulazak u šengenski prostor Hrvatska je obeležila simboličnim skidanjem ploče na graničnom prelazu Bregana, podizanjem rampe i zelenim svetlom slobodnog prolaska na mestu nekadašnje granične kontrole koja sada odlazi u istoriju.
Za one koji planiraju da putuju u inostranstvo važno je da znaju šta (ne)smeju da prenose preko granice i koje su kazne, koliko kutija cigareta sme biti u autu, hoće li “zalepiti” kaznu ako u prtljažniku nađu dva koluta sira, da li je dozvoljeno prenositi jednaku količinu piva i vina, što je sa žestokim alkoholnim pićima… Ima tu nekih nelogičnosti, iz nekih zemalja može se uneti neograničena količina ribe, iz drugih niti gram mesa, sa slatkišima neće biti problema nigde, ali sa hranom za bebe hoće. Upravo zbog svih tih pravila kojih je toliko da ih ponekad nije lako zapamtiti niti samim carinicima, Večernji list donosi popis svih stvari koje smete, odnosno ne smete unositi u Hrvatsku.
Prvo treba napomenuti kako se ova lista odnosi na uvoz robe iz zemalja koje se nalaze izvan EU, s izuzetkom Švajcarske, Islanda, Norveške, San Marina, Andore i Lihtenštajna. Dakle, za ova poslednje nabrojane države vrede ista pravila kao da prevozite robu unutar EU te tu nema nikakvih ograničenja. Još neka posebna pravila vrede za Farska ostrva i Grenland, ali da dodatno ne komplikujemo ionako dugu listu, te dve države ćemo ovde izostaviti. Ukratko, ako uvozite robu iz trećih zemalja (npr. BiH, Srbija, Crna Gora, Albanija itd.) limit za uvoz robe ne sme po osobi da premaši 3.200 kuna (oko 420 evra) u pomorskom i aviosaobraćaju, te 2.200 kuna (oko 290 evra) u svim ostalim vrstama prevoza, odnosno 1.100 kuna (oko 145 evra) za putnike mlađe od 15 godina nezavisno kojim prevoznim sredstvom putuju.
Unos duvana i alkoholnih pića
Putnici u aviosaobraćaju u Hrvatsku mogu uneti nešto više duvanskih prerađevina od onih koji putuju drugim oblicima saobraćaja. Oni u avioprevozu mogu da unesu 200 cigara, 100 cigarilosa, 50 cigara i 250 grama duvana za pušenje. Osobe koje putuju drumskim ili železničkim saobraćajem mogu da unesu 40 cigareta, 20 cigarilosa, 10 cigara i 50 grama duvana za pušenje. Svi putnici mogu uneti jednaku količinu od 50 grama grejanog duvanskog proizvoda, 10 mililitara e-tekućine te 50 grama tzv. novih duvanskih proizvoda iz članka 94. stavka 2. Zakona o potrošnji. Kada su u pitanju alkoholna pića, jednaka pravila vrede i za putovanja drumskim, vazdušnim i pomorskim prevozom – svima je dopušteno da unesu 16 litara piva, 4 litra vina i 2 litra alkoholnih pića koja imaju manje od 22% odsto alkohola, odnosno jedan litar jačih alkoholnih pića. Ako želite da plaćate trošarine moguće je, uz uslov da ste stariji od 17 godina, uneti 800 cigareta, 400 cigarilosa, 200 cigara, kilogram duvana, 10 litara žestine, 90 litara vina, 110 litara piva te 100 mililitara e-tekućine, a sve preko toga nećete moći uneti čak ni uz plaćanje.
Meso, riba, sir, mleko, jaja i ostali proizvodi životinjskog i biljnog porekla
Carinski službenici obavljaju službene kontrole proizvoda životinjskog porekla koji čine deo ličnog prtljaga putnika, tako da uopšte nije dopušteno uneti meso i mleko te proizvode od mesa i mleka. Dopušteno je po osobi uneti 20 kilograma sveže, sušene, kuvane, osoljene ili dimljene ribe, kozica, rakova i dagnji. Kada su u pitanju drugi proizvodi životinjskog porekla, poput meda, jaja, proizvoda od jaja, mesa puževa ili žabljih krakova, tu je dopušteno uneti do 2 kg po osobi. Svežeg voća i povrća, osim krompira, smete uneti do 5 kilograma.
Ostali proizvodi (hrana za dojenčad i kućne ljubimce, kolači, slatkiši, dodaci prehrani, gorivo…)
Putnici iz trećih zemalja mogu u Hrvatsku uneti do 2 kilograma mleka u prahu za dojenčad, hrane za dojenčad i posebna hrana koja se koristi zbog medicinskih razloga te za unos hrane za kućne ljubimce koja se koristi zbog zdravstvenih razloga uz uslove da ne zahteva držanje u hladnjaku pre otvaranja. Bez ograničenja ili u količini za ličnu upotrebu, svi putnici u Hrvatsku mogu uneti hleba, kolača, keksa, vafla i oblatni, dvopeka, tostiranog hleba i sličnih prepečenih proizvoda sa manje od 20 odsto prerađenih mlečnih proizvoda i proizvoda od jaja koji su trajni na sobnoj temperaturi. Bez ograničenja se mogu uneti i brojni drugi proizvodi poput čokolada i poslastica (uključujući slatkiše) sa manje od 50 odsto prerađenih mlečnih proizvoda i proizvoda od jaja, dodataka hrani pakovanih za krajnjeg potrošača koji sadrže manje količine (ukupno manje od 20 odsto) prerađenih proizvoda životinjskog porekla, masline punjene ribom, testenina i rezanci, koncentrati supe i poboljšivači okusa. Kad je u pitanju gorivo, u kanisterima smete prevesti do 10 litara identičnog goriva onom koji se nalazi u vašem vozilu, dakle nema prevoza dizela ako vozite benzinca.
Kolike su kazne?
Za unošenje ili pokušaj unošenja robe u carinsko područje Unije na skriven način ili iznošenje ili pokušaj iznošenja robe iz carinskog područja Unije na skriven način, te za nepodnošenje carinske deklaracije za robu ili deo robe, ako se radi o robi komercijalne naravi ili robi za koju su propisane zabrane ili ograničenja pri uvozu ili izvozu, čl. 63. st. 1. Zakona o sprovođenju carinskog zakonodavstva EU-a propisana je novčana kazna za fizičku osobu od 3.000 (oko 400 evra) do 100.000 kn (oko 13.000 evra).
Poznati primeri kazne iznosili su 5.100 kuna za pokušaj unošenja dve vreće, odnosno oko 15 kg kupusa, 3.500 kuna za tri bundeve, 4.000 kuna za tri akumulatora te čak 22.000 kuna za 6 kilograma svežeg i 5 kilograma suvog mesa.
Izvor: novosti.rs
