Raskošne frizure, večernje toalete, spremanje koje traje po nekoliko sati i praznična euforija, sastavni su deo novogodišnje noći u 21. veku. Međutim, ispraćaj stare godine na ovakav način praznuje se tek u poslednjih 70 godina. Do tada, ovaj dan bio je kao i svaki drugi – običan.
Fenomen ovog praznika koji danas slavimo u srpskom narodu se ustaljuje u socijalističkoj Jugoslaviji, a mnogi analitičari razlog za to nalaze u politici. Praznik koji će biti zajednički za sve narode bivše Jugoslavije, kao da se sam nametnuo. Deca i televizija su najviše doprineli širenju cele priče jer se emitovanje tada crno belih slika koje su prikazivale euforiju veoma dopala širokoj javnosti.
U vreme SFRJ slavlja su uglavnom bila priređivana u domovima kulture, vojske, fabrikama, a ples je bio neizostavni deo večeri. Svečane večere, atraktivne toalete i odela koja se pripremaju mesecima unazad su oduvek bili deo novogodišnje euforije, ali su se mesta, muzika, ali i sam način zabavljanja itekako promenili.
Nekada se današnji dan proslavljao uz osećaj zajedništva i pripadnosti, a puštali su se šlageri, bluz i rok muzika. Ipak, ples je bio jedan od omiljenih i neizostavnih delova večeri. Takođe, još jedna stavka koja je bila na vrhu spiska je bila i bogata trpeza.
Tada nije bilo odvajanja, hijerarhije, nadređenih i podređenih, već samo jednakih koji su želeli da uživaju u novogodišnjoj noći.
Tokom šesdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina u Beogradu je doček podrazumevao elegantnu garderobu, večernje haljine i odela, starogradske pesme…
Dočeci su uglavnom bili organizovani u velikim salama i halama gde je gomila ljudi zajedno proslavljala dolazak Nove godine uz bend koji je muziku svirao uživo.
Što se tiče 90-ih godina, Nova godina je podrazumevala nastupe poznatih muzičkih zvezda koje su nastupale u svim većim gradovima u Srbiji. Turbo folk, grejana rakija, kuvano vino, vatromet i neizostavni “Kalašnjikov” su se podrazumevali, a trubači su u ponoć bili “šlag na torti”.
Ipak, doček za 1994. godinu se može smatrati za jedan od najtužnijih jer su rudari “Kolubare” tada stupili u štrajk pa je skoro cela zemlja ostala bez struje.
Za razliku od tog perioda u SFRJ danas možemo videti, pre svega otuđenost. Starije generacije ostaju kod kuće i ne žele više da idu u hotele i restorane na proslavu jer kako kažu “više ništa nije isto”. I u pravu su. Izgubio se osećaj zajedništva, a samim tim i želja.
Novi trend dočeka najluđe noći je postao okupljanje po trgovima kako bi se slušala turbo folk muzika uz obavezno “selfiranje” i kačenje “lajva” na Instagram jer, ne daj Bože, da neko ne zna da ste “na Lukasu”.
Izvor: espreso.co.rs
