Era Ojdanić progovorio o teškom detinjstvu: Otac ga je sa deset godina ostavio na ulici – “Kredom sam pravio putanju kroz Beograd”

|

Muzički počeci Ere Ojdanića uopšte nisu bili laki, ali pevač nikada nije odustao od svojih snova i čak kad mu je bilo najteže, umeo je da se snađe.

Era je uvek otvoreno pričao o siromaštvu u detinjstvu koje mu je pomoglo da danas mnogo ceni sve što je stekao.

– Kada mi je otac kupio harmoniku, čim sam naučio da sviram tri kola, da sviram ja harmoniku, stavim je na leđa, sednem na polovnu biciklu koju mi je takođe on kupio i pravac na Ibarsku, od kafane do kafane. Na taj način sam počeo da zarađujem pare. Uvek sam umeo da od jednog dinara odmah napravim tri. To je bilo neverovatno – ispričao je Era.

Kako je uvek govorio, svoju prvu tezgu u Beogradu nikad neće moći da zaboravi.

– Tatin kolega sa posla je udavao ćerku i rekao mi je da je pogodio tezgu, da ja idem da sviram. Rek’o ‘Gde idem?’, kaže on u Beograd. Rek’o ‘Kakav Beograd, kad znam samo dve, tri pesme?!’. Rekao mi je da ne brinem, da treba samo malo da sviram dok svatovi dođu po mladu. I nije bilo tu hoćeš-nećeš, već sam morao, obećao je i gotovo. Krenemo mi za Beograd, do Borbe gde je radio i trebao je da me odvede negde prema Kalemegdanu. On će mene da odvede na tezgu i da se vrati na posao, a ja sam da se vratim – ispričao je se sa knedlom u grlu Era Ojdanić. Pravi šok je tek usledio kada je stigao u sprsku prestonicu.

-Ja sam dete sa sela, iz kamenjara, gledam one ulice i ne znam da se vratim. Imao sam tada devet, deset godina, ne poznajem Beograd, svega dva puta sam bio i to sa roditeljima. Nisam znao šta da radim, kako ću da se vratim. Kad odjednom ispred Borbe vidim kredu, stavim je u džep i krenemo. Otac je nosio moju harmoniku i kako dođemo do neke raskrsnice ja izvadim kredu i op, napravim putaču da znam da se vratim. I kad se završila svadba u stanu, ja izađem ispred zgrade i kažem sebi “Majko, na koju ću sad stranu da krenem”. I krenem po belaškama po stubovima, raskrsnicama, po putanji koju sam pravio i dođem do očevog posla. Pita me otac “Kako si došao?”, rek’o “Nemoj da me pitaš”. Ma bio sam dete, i to nikad neću zaboraviti – rekao je Era u životnoj ispovesti za GrandOnline.

Izvor: kurir.rs