Prof.dr Danica Grujičić, ministarka zdravlja, pokušava da napravi plan po kome bi lekar opšte prakse mogao da ima platu 2.500 evra, kao što je to slučaj u Severnoj Makedoniji. Sve se opet svodi na priču porodičnog lekara, ali u ove dve i po hiljade evra ima i ono međutim…
– Hajde da napravimo takvu formulu za zaradu za lekare opšte prakse da bude kao u Makedoniji, gde jedan ima dve i po hiljade evra platu – izjavila je Grujičićeva za Evronju. Ona je ponovo objasnila da je za sistem primarne zdravstvene zaštite zasnovan na porodičnom lekaru, tj. grupama od po tri, četiri lekara opšte prakse po kvartovima, ali je takođe i rekla da “doktor koji radi na selu možda treba da ima veću platu nego onaj koji radi gde mu je specijalista na izvol’te, jer je odgovornost znatno veća”.
Osnovna plata doktora medicine u Srbiji iznosi 95.890 dinara (bez korektivnog koeficijenta) ili ti oko 820 evra. Svaki pacijent bi trebalo da ima izabranog lekara opšte prakse, a doktori u gradovima imaju i po dve hiljade, pa i više pacijenata koji su izabrali baš njih. Ministarka Grujičić istakla je da bi 2023. trebalo da otpočne pilot-projekat porodičnog lekara u jednoj ruralno i jednoj gradskoj sredini, u saradnji sa Svetskom bankom.
Dr Venko Filipče, donedavni ministar zdravlja Severne Makedonije, neurohirurg koji je specijalizirao upravo kod prof. Grujičić i koji radi u Kliničkom centru u Skoplju, rekao je da su još pre 15 godina na neki način odvojili primarno zdravstvo od javnog sistema i stvorili kombinaciju privatnog i javnog sektora u čijem sedištu je zapravo porodični lekar. Njegov naziv je matični lekar i radi po principu koliko stalnih pacijenata ima, toliko i zarađuje.
– Pokrenuli smo specijalizaciju za matičnog lekara, koji može biti matični doktor familijarne medicine ili matični pedijatar ili matični ginekolog. Naravno, on može biti i lekar opšte prakse, ali su to uglavnom stariji doktori, koji imaju između 50 i 60 godina. Mladi sada idu na specijalizaciju za matičnog doktora, niko ne ostaje da bude samo lekar opšte prakse. Matični doktor ipak ima svoju privatnu ordinaciju i kod njega idu ljudi koji žive u okolini, kojima je on izabrani lekar. Lekari familijarne medicine mogu da odgovore na što više zahteva pacijentu na primarnom nivou, kako bi se manje išlo u bolnice – kaže dr Filipče i još kaže da ti doktori vode hronične pacijente (srce, pluća…), rade akutne respiratorne infekcije, kao i sve preglede za druge organske sisteme, rade i dijagnostiku i ultrazvuk, ako imaju sertifikat i ako su ih za to obučili gastroenteropatolozi…
Ali ne ide ni tu sve kao po loju.
– Mnogo je velika koncentracija matičnih lekara u Skoplju, a nedostaju u ruralnim sredinama. Neće dpktori da rade u selu, makar im dao i dva evra po pacijentu i zato ljudi iz sela idu u gradove kod doktora.
Dr Filipče kaže i da su domovi zdravlja ostali u javnom zdravstvu i da je u njima hitna medicinska pomoć, dečja stomatologija i, nažalost, sve manje specijalista – intenista, oftalmologa, doktora fiziklane medicine, neurologa, a naročito u manjim domovima zdravlja.
– Svi specijalisti hteli bi da rade u klinikama ili da idu u Nemačku i to je mnogo veliki problem koji moramo pod hitno da rešimo – rekao je dr Filipče i još dodao da pojedini domovi zdravlja imaju čak i magnetne rezonance, što dodatno rasterećuje bolnice.
Izvor: kurir.rs
