Mladi par iz okoline Leskovca koji je svoje venčanje trebalo da napravi još prošle godine krajem oktobra, ali zbog bukiranih termina, svadba je bila odložena za tačno godinu dana.
Veselje je održano prošle subote i to u jednom restoranu u Leskovcu. S obzirom na to da je svadba pomerena za godinu dana, za to vreme su mladenci bili u pripremama kako bi napravili venčanje iz snova.
Prema rečima komšiluka, gde god bi se mladenci pojavili širili bi glasine kako prave veselje u najboljem restoranu u kojem niko iz sela do sada nije napravio svadbu kao i da taj restoran ima “najbogatiju” i najbolju hranu u gradu.
Komšije su slušale njihovu priču odnosno hvalisanje iako su jedno te isto vrteli sve vreme, sve dok nije došao i taj dan – njihova svadba.
– Crkveno venčanje i ceremonija je završena do jedan popodne. Zvanice su bile pozvane od pola tri u restoranu. Mladenci su tamo stigli malo pre toga jer su imali slikanje negde u prirodi nakon venčanja. Kada su stigli u restoran gosti su već čekali u redu da se pozdrave i da se slikaju s njima – priča nam komšinica koja je bila na svadbi i dodaje:
– Bilo je dosta zvanica. Ogromna svadba sa preko 300 ljudi. Gosti su uglavnom donosili koverte. Poklona nema više nigde… Nakon slikanja ulazili smo u salu.
Ona navodi i da je predjelo postavljeno kasno, pa su mnogi gosti međusobno komentarisali kako su već bili gladni, a naročito oni koji su od ranog jutra bili na nogama u svatovima.
– Stiglo je predjelo. Imam utisak da su gosti smazali predjelo za dva minuta, naravno oni koji su bili oglasneli. Opet pauza… Dugo smo čekali glavno jelo. U međuvremenu nije bilo nikakve čorbe, gulaša ili nešto za kašiku kako obično biva na svadbama. Svi se uzdali u glavno jelo da će se najesti – priča komšinica koja je pomno posmatrala sve oko sebe:
– Stiže naravno roštilj – pljeskavica i to poluhladna. S obzirom na to da ni predjelo nije bilo nešto obilno, više salate nego suhomesnatog ljudi su navalili na pljeskavicu. Nakon pljeskavice konobari donose neko malo parče piletine i to je to. Krenule su priče kako je ljudima to bilo malo. Mnogi se nisu najeli, nisu ni pojeli pljeskavicu jer je bila poluhladna, a ni ono parčence mesa nije bilo bolje.
Prema njenim rečima torta je bila oko 9 uveče, a do tada su mnogi stariji ljudi već otišli kućama.
– Pretpostavljam da je to zbog di-džeja koji je bio pre torte, a stariji ljudi ne slušaju tu vrstu muzike i zato su ustajali jedn po jedan i išli kući. Sutradan čujem da komšije bruje o tome kako su bili na svadbi i ostali gladni. Ovi mladi posle veselja išli da pojedu picu jer im hrana iz najboljeg restorana njije bila dovoljna. Pričaju da su se džaba potrudili da imaju di-džeja, silnu dekoraciju kada su uštedeli na meniju pa su im gosti ostali gladni. Na sve to godinu dana su pričali o tom danu. Mnoge đakonije su bile suvišne na veselju, ali uvek se gleda da se gosti ispoštuju bar što se hrane tiče da ne pukne bruka pogotovo u ovako malom mestu.
Izvor: intromagazin.rs
