“S vremena na vreme, ženu treba dobro prevaspitati. Moja neće smeti ni da progovori. Njoj je mesto u kuhinji i u kući. Žene su u poslednje vreme previše sebi dale za pravo: glume tu neke feministkinje, jake žene, samostalne, a ne treba ni pravo glasa da im se da. Ja odlučujem umesto nje, ja sam muška glava”.
“Jel si ti oženjen?”, upitam sagovornika nakon što je izneo svoju suludu teoriju.
“Ma kakvi, nisam ni u vezi. Ali kada se oženim biće sve po mom”, odgovara pun sebe.
“Eeh, jadan li si… Samo, moram ti reći, sa tim stavom nećeš naći ni devojku, a kamoli ženu”.
Kao i većina muškaraca sa Balkanskih prostora, vaspitavan sa skroz pogrešnom slikom, gde otac zarađuje novac, a majka sedi kući i sprema, čisti za njim, a pritom joj se glas ne čuje dok on nakon napornog rada leži satima ispred televizora. On je svoje za danas odradio, od njega dosta.
Za to vreme majka je već spremila ručak i sredila sve po kući, obišla pijacu i markete i spremila plan za zimnicu. Pomoći će joj komšinice, jer zaboga, zimnica je ženski posao, tu muškaraca nema ni na vidiku.
Još iz detinjstva pamtim “bisere mudrosti” jedne starije komšinice koja je objašnjavala kako stvari funkcionišu u braku i kako se treba ophoditi sa muškarcem.
“Muž je svetinja, noge da mu pereš, pa tu vodu da piješ”, govorila je ona.
“Da pijem vodu od njegovih prljavih nogu?”, upitala sam ne verujući šta čujem. “Pre bih mu je prosula za vrat ili napravila čorbu, pa nek on pije”.
“Auuuu, kakvo je ovo dete. Ta se nikad neće udati”, zabrinuta je i užasnuta bila komšinica.
Ima finih i vaspitanih muškaraca i u Srbiji. Ne samo onih kojima smo potrošna roba ili pomoćnica u kućnim poslovima.
A jeste li ikada razmišljali o tome šta bi trebalo da radi jedan prosečan Balkanac? Da prespava pola dana, da čeka staru i bolesnu majku da mu skuva kafu, da se majkin sin razbudi? Pa da mu spremi doručak, jer mamin naslednik ne zna ni kajganu sam sebi da napravi.
Da nakon doručka prošeta do kladionice, da bude tamo satima, u nadi da će baš njega potrefiti veliki dobitak, pa da će ga juriti lepe žene, jer njih samo pare zanimaju. Ne prilaze mu samo zato što je bez para.
Grešiš, dečko – niko te ne voli jer si parazit. Jer misliš da ćeš dobiti upalu mišića ako obrišeš prašinu ili pomogneš ženi da unese drva. Da odmeniš ženu u kućnim poslovima, usisaš ponekad ili da možda ponekad uključiš veš mašinu ili ne daj Bože promeniš pelenu budućem detetu.
“A šta se dešava ako tvoja žena bude imala platu 2 puta veću od tvoje?”, postavljam mu pitanje.
“Ha, ha, kako da ne, gde ona da zarađuje više od mene. Žena da pravi više para od mene, nemoguća misija”, odgovara samouvereno.
“Vi klasični Balkanci, zaista ste paćenici. Mnogo vas je, ali se broj polako smanjuje, jer je sve više osvešćenih žena na ovim prostorima koje neće da ćute. Žene koje želite su pametnije, vrednije i sposobnije od vas. A ne možete da ih imate, i eto kompleksa”, kažem.
“Da ne želite nekog manekena, jel?”, upita on sarkastično.
“Ni slučajno. Nikada nisam padala na fizički izgled. Džaba ti mišići kada ti je glava prazna i odgojen si da ponižavaš ženu zato što je nedostojna takvog muškarca kakav misliš da si.
Samo vi sanjate kako ste jači pol, glava kuće. Aaaa, ustao si, jel si se dobro naspavao? Jel si za jednu kaficu? Evo, sad će tebi mama uz kaficu i doručak da spremi…
Izvor: crnobelo.rs
