Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju danas praznik svetitelja i podvižnika hrišćanske vete Kirjaka Otšelnika, koji je u narodu poznat kao Miholjdan. Prema narodnom verovanju, posle današnjeg praznika nastupa prava jesen, koja je kalendarski uveliko počela.
Veruje se da su posebno nadareni oni koji su rođeni na Miholjdan i blagosloveni, kao i da će da imaju brojne blagodeti u životu.
Narod je primetio da se oko Miholjdana vreme prolepša i otopli, pa je kratak period od nekoliko dana oko tog praznika nazvan Miholjsko leto. U nekim krajevima ga još zovu i Sirotinjsko leto, jer mu se uvek posebno raduje sirotinja. Ovaj dan se naziva i mišji dan.
Sveti Kirjak je zaštitnik i slava mnogih srpskih domova. U pojedinim srpskim selima održavaju se zavetine i organizuju litije.
Miholjdan kao praznik vekovima unazad obeležavaju na isti dan – 12. oktobra po Gregorijanskom i novojulijanskom kalendaru, a 29. septembra po starojulijanskom – katolici, pravoslavni i protestanti širom Evrope. Po tome je ovaj datum jedinstven među hrišćanima raznih kongregacija.
Narodni običaji i verovanja
Za razliku od drugih crkvenih praznika, narod kaže da na Miholjdan treba raditi u polju i završiti sve poslove oko toga, a u kući ne treba nikako ništa radite – da čistite, usisavate i slično.
Običaj potiče iz vremena kada su se početkom oktobra obavljali poslednji poljoprivredni radovi pred početak zime.
S tim u vezi, postoji i verovanje da se na Miholjdan ne treba venčavati. I ovo je verovanje takođe utemeljeno na tome da svatovi ne bi mogli da okupe goste jer su svi zauzeti drugim poslovima za pripremu za zimu.
Po brojnosti svečara Miholjdan je na 13. mestu slava kod Srba.
Izvor: telegraf.rs
