Zahvaljujući dobrom geografskom položaju, geološkoj i pedološkoj raznolikosti, kao i uticaju različitih klimatskih faktora, Srbija predstavlja jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta u svetu.
Tu biološku raznovrsnost flore čine čak 3.272 vrste. Smatra se da je 700 vrsta lekovitih biljaka, od kojih je 420 zvanično registrovanih i opisanih, dok se u prometu nalazi 280.
Do lekovitog bilja može se doći na dva načina: gajenjem i sakupljanjem u prirodi. Površine pod gajenim lekovitim, aromatičnim i začinskim biljkama u Srbiji kreću se od 2.000 do 3.000 ha godišnje, pri čemu se najviše gaji 20-25 vrsta: pitoma nana, kamilica, morač, timijan, beli slez, peršun, neven, mirođija, bosiljak, origano, žalfija i druge.
U ove površine ne spada začinska paprika koja se gaji na oko 5.000 hektara, a procenjuje se da je u ovoj proizvodnji angažovano oko 50.000 ljudi. Sakupljanjem lekovitog bilja u Srbiji se bavi i od toga živi 4.000-5.000 građana, dok se otkupom bavi 30 do 40 manjih i većih firmi. Najviše se obezbeđuje: kleka, lipa, zova, hajdučka trava, kantarion, beli slez i majkina dušica.
Da to može biti isplativ biznis, dokazuje podatak da je u prvih šest meseci 2014. godine Srbija izvezla 1.800 tona lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u vrednosti 7,6 miliona dolara, dok je u isto vreme uvezeno 1.184 tone u vrednosti od 4,4 miliona dolara.
Za proizvodnju belog sleza ulaganje iznosi oko 1.200 evra po hektaru, a prihod može da dostigne čak 9.000 evra. Ulaganja u obradu zemljišta, pripreme za sadnju i berbu za gajenje sedmogodišnje biljke matičnjaka na jednom hektaru iznose oko 1.200 evra i to samo u prvoj godini, dok su prihodi od druge do sedme godine oko 6.000 evra godišnje.
Izvor: alo.rs
