Od 1. do 31. oktobra biće sproveden popis stanovništva u Srbiji, a po prvi put koristiće se elektronski upitnici. Popisivači će ići od vrata do vrata sa laptopovima, unositi podatke o građanima, a za te namene urađena je i posebnu aplikacija. Za popis prosečne porodice, koja u Srbiji broji tri člana, biće potrebno 30 do 40 minuta.
U skladu sa Zakonom o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, građani su dužni da učestvuju na popisu i da daju potpune i tačne odgovore na postavljena pitanja.
Postoje samo 3 izuzetka i pitanja na koje ne morate da odgovorite. Za one koji su isključivi i ne žele da učestvuju u popisu zakonom je predviđena i novčana kazna od 20.000 do 50.000 dinara.
“Izuzetak su 3 pitanja na koje po Ustavu građani ne moraju da se izjasne. To su pitanja o nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti, kao i pitanje vezano za invaliditet koje glasi “da li imate problema u svakodnevnom funkcionisanju zbog lošijeg vida, sluha, hoda, pamćenja”. Popisivač je dužan da upiše tačno onaj odgovor koje je lice dalo. Ako kaže ne želim da se izjasnim popisivač upisuje tako”, kaže Ljiljana Đorđević načelnica Odeljenja za popis stanovništva u Republičkom zavodu za statistiku.
To pravilo važilo je u na prethodnom popisu stanovništva, koje je sprovedeno 2011. godine.
Popis se obavlja na adresi gde osoba stanuje, a ne gde je prijavljena. U Zavodu kažu da im je bitno da se napravi “slika Srbije u momentu”. Zbog toga ne treba da brinu oni koji su podstanari, a nisu prijavljeni na adresi stanovanja.
“Popisivači su u obavezi da objasne građanima zašto se obavlja popis, da su to samo statistički podaci i u koje svrhe se koriste. Ukoliko lice izričito odbija da bude popisano onda o tome obaveštava svog instruktora koji izlazi na teren zajedno sa popisivačem. Nikome nije u interesu da pokreće prekršajne postupke već da se objasni ljudima zbog čega je popis važan, ako ništa drugo da ostane beleška za budućnost, da ostavimo neki trag. Takav je naš slogan – “Popiši se, ostavi trag”. Važno je da se svi popišemo, da možemo da se uporedimo sa drugim zemljama”, objasnila je Đorđević.
Roditelji daju podatke za decu
Sve zemlje članice Ujedinjenih nacija dužne su bar jednom da popišu stanovništvo od 2015. do 2024 godine. Đorđević dodaje da je bezbednost podataka građana na najvišem nivou, da se statistički podaci ne objavljuvuju pojedinačno, samo zbirno i da niko nema pravo pristupa podacima građana.
Zakonom o popisu stanovništva nisu samo predviđene kazne za građane koji odbiju da odgovore na pitanje u popisnim upitnicima ili daju netačne i nepotpune odgovore, kazne su predviđene popisivače ukoliko ne rade sve u skadu sa propisima, zakonom, ugovorom koji su potpisali – da čuvaju kao tajnu podatke.
“Prvo im se raskida ugovor, ostaju bez zarade, a novčane kazne za popisivače su od 30.000 do 50.000 dinara. Kaznom od 50.000 do 100.000 dinara kažnjavaju se članovi popisne komisije ukoliko neracionalno troše sredstva koja su dedeljena za popis”, pojašnjava Đorđević.
Prvi rezultati popisa biće objavljeni kraja novembra. Oni će sadržati samo ukupan broj popisanih lica, popisanih domaćinstava i stanova. Nakon toga kreće detaljna obrada podataka koji će biti objavljeni na proleće.
“Imali smo probni popis i u prosečnom domaćinstvu, koje je kod nas tročlano, popisivač se zadržavao pola sata do 40 minuta. Zadržavanje zavisi od sagovornika. Popisivač unosi podatke u elektronske upisnike pomoću laptopa. Za decu mlađu od 15 godina podatke daju roditelji ili staratelji. Bilo bi idealno da svako punoletno lice da podatke za sebe, što na terenu često neće biti moguće jer ljudi idu na posao u školu. Jedan član domaćinstva može da da podatke za sve one koji su trenutno odsutni”, pojašnjava Đorđević.
Popis u ustanovama socijalne zaštite
Popis će se obavljati i u ustanovama socijalne zaštite – staračkim domovima, domovima za decu bez roditeljskog starenja, zatim u zatvorima, psihijatrijskim bolnicama gde su pacijenti na dužem smeštaju.
Za razliku od prošlog popisa stanovništva kada su popisivači pitali samo žene koliko su rodile dece, ovoga puta pitaće muškarce koliko imaju biološke dece.
I u ovom popisu, kao i prethodnim, biće pitanje: “Mesto stalnog stanovanja majke u vreme kada je lice rođeno”. Đorđević objašnjava da se to pitanje postavlja iz praktičnog razloga jer se većini ljudi iz Beograda u dokumentima kao mesto rođenja navodi Savski venac, jer je porodilište u kom su rođeni na teritoriji te opštine. Inače, porodica živi na Zvezdari, Čukarici, Grockoj, Paliluli.
“To pitanje postavljamo da bi dobili podatke gde je prvo mesto gde je lice koje se popisuje živelo, da bi imali prave podatke o migracijama. Zato pitamo gde je majka živela kada je lice koje se popisuje rođeno, jer se pretpstavlja da ga je majka odnela na adresu stanovanja”, pojašnjava naša sagovornica.
Dodaje da je još na prošlom popisu uvedeno pitanje da li lice ima poteškoća u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, da li ima problem sa vidom, sluhom.
“Postojala je potreba da se dobije neki okvir koliko u Srbiji ima osoba sa invaliditetom. Tada je registrovano da oko osam odsto lica ima ozbiljne probleme. To je sociološki pristup gde osoba na osnovu svog subjektivnog osećaja daje odgovor. Ne ispitujemo medicinski problem, ne tražimo na uvid medicinske papire”, navodi ona.
Izvor: euronews.rs
