Hleb u celoj Evropskoj uniji nikada nije bio skuplji nego sada, saopštio je evropski zavod za statistiku “Evrostat”. U Srbiji je potražnja za veknom, pod nazivom “sava”, jako povećana i zato sada ova osnovna vrsta hleba u ukupnoj proizvodnji velikih industrijskih pekara ima udeo od 80 do čak 100 odsto.
Kako objašnjava predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica, kupci su se preorijentisali na “savu” zbog velike razlike u ceni između te vekne, koja je ograničena na 53,50 dinara, i ostalih i specijalnih vrsta hleba, koji je bio veoma skup zbog marži trgovinskih lanaca koje su išle i do 85 odsto. On napominje da je pad prodaje tog hleba prinudio megamarkete da smanje rabat. Ranije su te specijalne vrste koštale oko 200 dinara, a sada su od 140 do 150 dinara.
Kako Pralica dalje navodi, ova ograničena cena “save” zadržaće se i u narednom periodu i sigurno će važiti do 8. novembra. Ne očekuju se promene ni kasnije, ali ukoliko dođe do neke korekcije, to će, kako ocenjuje, biti minimalno, dinar ili dinar i po.
Cena “save” je povoljna, ali na drugoj strani potrošači u Srbiji se žale da su peciva u malim zanatskim pekarama veoma skupa.
Ivana iz Beograda ističe za Novosti da je bila neprijatno iznenađena kada je videla da kilogram kiflica bez ikakvog fila košta 1.000 dinara.
“Svi pričamo koliko je skočila cena mesa, a ovo je skuplje od gotovo svih vrsta mesa, a to je samo brašno, voda, ulje i kvasac”, kaže Jankovićeva.
Cena ovog peciva začudila je i Bojanu, koja ih na kraju nije ni kupila.
“Tražila sam četiri male kiflice, a kada su mi rekli da je to 170 dinara, zahvalila sam se i vratila ih”, kaže Stamenkovićeva, i dodaje da za taj novac može da kupi kilo i po hleba.
Jelena kaže da je štapić sa semenkama koji redovno kupuje koštao 50, a sada je 70 dinara. Kilogram bureka je, kako primećuje, pre šest meseci koštao 350 dinara, a sada je 620 dinara.
Kako objašnjava predsednik Unije pekara Srbije, na rast cena pekarskih proizvoda u poslednja tri meseca najviše je uticalo povećanje plata radnika, poskupljenje goriva i sirovina koje se koriste za punjenje peciva. Velike industrijske pekare, proizvode zanemarljive količine peciva, a male zanatske pokrivaju 85 odsto tržišta.
“Osnovna bela peciva nisu znatno poskupela, koštaju kao i pre leta, a najviše su skočile cene punjenih pekarskih proizvoda jer je sirovina za fil poskupela više od 100 odsto”, objašnjava Pralica.
On napominje i da velike industrijske pekare plaćaju i tehnologe, a imaju i veliki problem sa transportom proizvoda, jer nema vozača. Neki su probali sa vozačima iz Nepala i Turske, ali, kako kaže, ide traljavo.
Izvor: kurir.rs
