Predsednik Aleksandar Vučić, potresen pričom o teškim uslovima života četvoročlane porodice Ivanov iz sela Drajinci na Vlasini, odlučio je da im lično pomogne, dok će nadležne državne ustanove, ali i organi lokalne samouprave učiniti sve da pronađu trajno rešenje za njihove probleme.
A, glava ove kuće Ivan tek je juče iz poziva novinara saznao za predsednikovu nameru, jer u kući nemaju ni televizor ni radio, a o internetu da ne govorimo.
U neverici je Ivan odmahivao glavom, a onda duboko uzdahnuo i rekao:
– Hvala, mnogo hvala predsedniku. Ne znam. Ne mogu da verujem. Jooooj, ne mogu da verujem. Nismo se ovoj radosti nadali.
U kući koja više izgleda kao idealna scenografija za snimanje horor filma nego kao dom za dve devojčice Anđelu (12) i Valentinu (11) i njihove bolesne roditelje Snežanu i Ivana.
Oronuli, oljušteni i crni zidovi, krov koji prokišnjava, dotrajali nameštaj… To je kuća koju su davno sagradili Ivanovi baba i deda, potom su u njoj živeli njegovi roditelji, pa sada on sa ženom i ćerkama. I u toj kući, na Vlasini, u Drajincima, u blizini Strazimirovaca, graničnog prelaza sa Bugarskom, detinjstvo provode Anđela i Valentina.
Njihovi roditelji, iako bolesni, daju sve od sebe da im deca ne budu gladna, ali sa njihovim primanjima i redovan obrok je često neizvestan.
– Živimo sa ukupno 25.000 dinara socijalne pomoći i dečjeg dodatka. Dok sam mogao da radim radio sam, a onda mi je propala firma… A, sada, već više i ne mogu – govori nam Ivan oslanjajući se na štap.
– Supruga je slabog zdravlja. Znam da nismo jedini koji žive teško, ali su nam deca dobra pa sve što možemo činimo da žive bolje.
I dve sestrice juče su plakale, ali prvi put posle mnogo vremena niz Valentinino i Anđelino lice slivale su se suze radosnice.
– Mi ne možemo da verujemo da se ovo događa. Šta god novo u kuću da nam stigne, mi ćemo se obradovati – rekla je uplakana Valentina i potom je sa sestrom žurno krenula u školu u susedno selo Klisurica.
Škola im je obezbedila prevoz pa ne moraju da pešače 7 kilometara jer se njihova kuća nalazi bukvalno usred šume i do nje nema puta.
Planinsko selo Drajinci, u pograničnom pojasu sa Bugarskom, decenijama ostaje bez meštana. Uglavnom ga naseljavaju stariji, oni koji su odlučili da ne napuštaju svoja ognjišta. Često komšije svrate kod Valentine i Anđele i donesu im šta ko može, ali to nikada nije bilo dovoljno da ove devojčice imaju i delić normalnog detinjstva.
Do porodice Ivanov prva je došla humanitarka Tamara Misirlić iz Vranja, koja je bila duboko dirnuta suzama devojčica koje se najviše pribojavaju hladne zime.
– Sve čega se čovek dohvati u njihovoj kući je dotrajalo, devojčice se kupaju u koritu, nemaju čak ni svoje krevete, nemaju ni delić onoga što imaju njihovi vršnjaci.Radosna sam jer je predsednik odlučio da im pomogne. Njima je svaka pomoć dobrodošla – kaže Tamara, podvižnik “Večernjih novosti” dobitnica srebrne plakete u akciji “Najplemenitiji podvig godine”.
Izvor: novosti.rs
