Jakša Kosnić (17) učenik je Sedme beogradske gimnazije, petničar i ljubitelj prirode. I dok je većina njegovih vršnjaka letnji raspust provela putujući sa roditeljima i drugovima na more, Jakša je odlučio da to uradi sam i to biciklom.
Njegova avantura trajala je pet dana, putovao je biciklom na crnogorko primorje, i tom prilikom je prošao veći deo Srbije, put od 600 kilometara, stekao mnogo poznanstava, ali i iskustvo koje će pamtiti celog života.
Ovaj mladi avanturista ispričao je da mu se ideja “kuvala” dugo u glavi i da je jedva dočekao trenutak kada će moći da je ostvari.
– Želeo sam to još od osnovne škole, ali sam bio suviše mali za takav poduhvat. I eto, došao je taj momenat. Ovog leta sam imao slobodnog vremena, spakovao se, nabavio od papirologije šta treba i krenuo na put – počinje priču Jakša.
Ruta koju je isplanirao nije bila nimalo jednostavna, ali je, sudeći po brzini kojom ju je prešao, za njega bila i te kako savladiva.
– Išao sam prvo na Valjevo, taj put mi je poznat i od ranije. Onda sam se popeo na Povlen, spustio u Kosjerić, zatim Užice, Zlatibor, preko Kokinog Broda i Zlatara išao sam do Prijepolja, pa na Jabuku. Posle sam išao do Pljevlja i Žabljaka, do Nikšić, na Ostrog. Vratio sam se onda u Nikšić i otišao do Boke i obalom do Bara.
Sve vreme putovao je sam, i na tom putu sretao dobre ljude, spavao u šatoru i snalazio se za hranu.
– Spavao sam u šatoru, i to bukvalno bilo gde da sam našao neki slobodan prostor. Pored sporednih i slabo prometnih puteva uvek ima mesta, tako da sam tu najviše postavljao šator. Takođe, i hrane je bilo svuda, svako mesto imalo je neku prodavnicu. Obično krenem ujutru oko sedam ili osam i završim u isto vreme uveče. Ceo dan vozim, i u zavisnosti od dana pređem različitu kilometražu. Recimo, južni deo Srbije je brdovit, pa pređem oko 100 kilometara, ako je veći uspon, onda manje. Sva iskustva su bila pozitivna, gde god da sam se našao. Sveukupno mogu reći da je ovo bilo jedno prelepa avantura.
Fizičkih priprema za put gotovo da nije bilo, budući da je ovaj mladi čovek aktivan otkako zna za sebe. Naravno, porodica je bila ta koja mu je pružila podršku od samog početka.
– Porodica me je podržala odmah, jer sam i ranije imao slične akcije po Srbiji, pa su negde i očekivali da ću ovako nešto poželeti da uradim. Nisu čak ni bili začuđeni kad sam im rekao. I stvarno je sve prošlo bez ikakvih problema. Takođe, i drugovi su bili oduševljeni kada sam se vratio.
Jakša želi da jednog dana postane biolog, pa da svoju ljubav prema prirodi upotpuni i znanjem.
– Od malena volim prirodu i životinje. Član sam Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, a i ovo je durgi ciklus od kako sam petničar. Ranije sam bio aktivniji po tom pitanju, ali sad se bliži i upisa na fakultet, pa i tu imam dosta obaveza. Imam želju da se upišem na Biološki fakultet u Beogradu – kaže Jakša.
Jakša je svojom akcijom hteo da ukaže na značaj očuvanja prirode i korišćenja bickle kao pevoznog sredstva kojim brzo možete da pobegnete van gradske vreve, a i doprinesete zdravijoj životnoj sredini.
Izvor: telegraf.rs
