Često se na putovanjima dešavaju različite zgode i nezgode. Ponekad je u pitanju loša organizacija, putnici naprave problem, što zbog neznanja, što zbog nekih drugih faktora, a ponekad se sve dobro završi.
Ovaj stariji par iz Srbije nije prošao baš najbolje u Grčkoj, a njihovu ispovest pročitajte ispod.
“Suprug i ja smo rezervisali autobuski obilazak kroz Atinu. Putovanje se nešto odužilo, stajali smo i pravili pauze, ipak je to dug put, a kada smo stigli rekli su nam da sačekamo u predvorju hotela. Rekli su nam da budemo u lobiju tačno u 8h da bi ušli u prevoz na vreme i tu je krenuo naš problem. Nismo navili alarm, pa smo se uspavali, vikali jedno na drugo čija je to krivica, spremili se za 5 minuta i brzo izašli iz sobe. Jedva smo stigli na autobus, ali smo nekako uspeli.
Da stvar bude još gora, vodič koji je bio sa nama je govorio samo grčki pa nismo apsolutno ništa mogli da ga razumemo, osim onih standardnih “kalimera, kalispera”. Međutim, rešili smo da nastavimo naš put. Bilo nam je malo čudno što su sa nama sve mlađi ljudi (ja imam 63, muž 65) oko 30-ak godina, ali mislili smo da nam se jednostavno tako zalomilo.
Vozili smo se do Pireja i zatim do najveće grčke luke i ništa nam više nije bilo jasno. Autobus je stao, mi smo svi izašli, a ljudi su krenuli da ulaze na jedan veliki i lepo brod, možda je bila i jahta, ko zna, nije da sam ih videla mnogo pa da znam razliku. Mi smo krenuli za ostalim turistima, jer smo mislili da valjda oni znaju gde idu i da možda razumeju vodiča.
Nas dvoje matoraca završili smo na brodu koji plovi 12 sati i ima najluđe žurke tokom tog vremena. To smo videli tek kada je brod zaplovio, a mi pogledali natpis na jednoj tabli (sreća, bilo je napisano na engleskom, pa smo to razumeli).
Nismo bili pri parama, pa smo rešili da ipak ostanemo i da se vratimo kad i svi. Plašili smo se da nam ne naplate dodatno to što hoćemo da odemo, pa smo rešili da ipak ostanemo i okušamo svoju sreću. Jeste da smo bili najstariji tamo, ali, jednom se živi…
Za tih 12 sati videli smo neke divlje stvari, slušali svakakvu muziku i videli baš svašta. Popili smo po koje pivo i gledali da se nekako na palubi zabavimo. Sunčali smo se i trudili da zamišljamo da smo na krstarenju, što je bilo teško zbog one buke, ali nekako smo uspeli da preživimo 12 sati ludila.
Vratili smo se u Atinu i zatim natrag u Srbiju. Dogovorili smo da od sada čitamo sve po dva puta i ako nismo sigurni šta piše, pitamo još nekog. Ne bismo opet da “zaglavimo” ludu žurku koja traje 12 sati jer koliko god bili moderni, nije to baš za nas.”, ispričala je Svetlana.
Izvor: kurir.rs
