Nesvakidašnji hobi Nikole Maljkovića iz Apatina čini ga čuvarom tradicije nekada čuvenog korparskog zanata. Budući da ga i u 82. godini prsti i oči dobro služe, ne odustaje od hobija. Nakon radnog veka provedenog u policiji, Maljković se u penzionerskim danima posvetio zaboravljenom zanatu.
“Kao mladić sam to nekada radio. Pleo sam razne stolice, to smo radili za izvoz, a kada sam se vratio iz armije bio sam službenik policije, viši inspektor i komandir stanice milicije, a nakon dolaska u Apatin i obilaska područja našao sam deo tih šiba koje je nekad zasadila Radna organizacija korpara Apatina i slučajno sam uzeo nekoliko i to ogulio i počeo da radim flaše. To mi je ulivalo neku mirnoću i radeći te poslove ja sam se, jednostavno, odmarao”, kaže Maljković.
Za hobi kojim se sada, kao penzioner, bavi ne trebaju mu neki posebni instrumenti – alatka kojom se ravnaju deblje stvari, kao što su noge za stolice i stolove, gvožđ kojim se nabija šiba kad se plete, makaze, nož i šilo. Maljković kaže da je najteže isplesti boce koje imaju kratak grlić ili specifično, uvučeno dno, dok mu za mač ili sablju treba samo nekoliko sati rada.
Pošto živi u malom stanu, koji je ujedno i radionica ovog penzionera, izradu pletenih predmeta započinje – u kupatilu.
“Pruće mora biti vlažno dok radim pa ga držim u kupatilu! Sve manje artikle radim u kupatilu, jer pruće mora da se pokvasi da bi se savijalo, da ne puca. Mojih proizvoda ima na nekoliko kontinenata – Kanada, Australija, Amerika, London, Beč i razne druge metropole. Izlagao sam radove na Ribarskim večerima u Apatinu sa prijateljem, ali sam imao problem jer su ljudi hteli da kupe proizvode, a ja ni od jednog nisam napravio dva ista. Imao sam samo po jedan eksponat, pa nisam mogao ni da poklonim nekome”, priča Nikola koji nije nikada prodao nijedno svoje umetničko delo, već ih je uvek velikodušno poklanjao.
S obzirom da zbog prirode posla dosta vremena provodi u kupatilu, nameće se pitanje kako na to reaguju članovi porodice, a Maljković tvrdi da ima punu podršku supruge.
“Supruga ne da ima razumevanja, nego i pomaže. I ona je kao devojka nekad to radila. Tako smo zajedno i radili kao mladi. U braku smo 60 godina, a pre braka smo imali mladalačke sastanke jedno četiri – pet godina, kao deca smo počeli”, zaključuje penzioner vrednih i spretnih ruku.
Izvor: www.rtv.rs
