Poskupljenje građevinskog materijala, cena nekretnina, ali i želja da se gradska vreva zameni za život na selu podstakli su Beograđane, ekonomistu i turizmološkinju, da se pre 6 godina presele podno Rtnja.
Poseban izazov je bio sagraditi kuću od blata i slame.
Zamisliti život bez računa za struju i vodu u ova „skupa” vremena zvuči bajkovito. Aleksandar i Marija ne žive kao u bajci, ali dokazuju da je sve moguće. U potrazi za kvalitetnijim životom, nedaleko od Boljevca, kupili su imanje i uz pomoć volontera, porodice i prijatelja sagradili 60-ak kvadrata pasivne, kuće bez zidova, u kojoj sve funkcioniše uz pomoć sunca i kiše.
„Gledamo u proleće kada ima više padavina da je sakupimo što više i svuda okolo su nam neki rezervoari. Aleksandar je to super napravio. Imamo preliv iz cisterne za vodu koju koristimo u kući da ide dalje u manje cisterne za zalivanje bašte“, kaže Marija Nikolić iz Markovog potoka.
U bašti ima svega: kupina, lekovitog bilja, pa i drva za ogrev. Pokretni kokošinjac je spreman za useljenje jata, u planu su pčele. Dok ne obezbede prehrambenu nezavisnost, hranu kupuju od lokalnog stanovništva. Aleksandar uspeva da izdvoji 40 sati nedeljno za primarni posao.
Radi za nekoliko stranih kompanija kao ekonomista, sada iz „otvorene kancelarije“. Plata je kaže dovoljna da pokrije troškove tročlane porodice i da se pomalo štedi za nova ulaganja.
„Ovde ako se agregat ili pumpa za vodu pokvari nema da se čeka majstor, neko ko je odgovoran. Ja sam odgovoran. To nam daje vetar u leđa, ta energija koju dobijete kada stvorite nešto sami svojim rukama i kada ste sposobni da to održavate dalje“, ističe Aleksandar Janković.
Glina, drvo i kamen nisu samo prirodni, već su i ekonomični materijali koje su mahom pronalazili po starim, napuštenim kućama u Srbiji. Izolovati pola metra zida balama slame, upola je jeftinije od korišćenja stiropora u te svrhe.
Dobra toplotna izolacija omogućava da godišnje umesto prosečnih 15 metara drva za ogrev potroše 3 metra. Solarni paneli obezbeđuju strujno napajanje većim delom godine pa se ukupna potrošnja benzina za agregat svede na pedeset litara godišnje. Jeftiniji, a lagodniji život, privukao je i komšije. U naselju Markov Potok niču i nove pasivne kuće.
„Najbolje iskustvo je raditi sa drvetom jer može da se oblikuje kako želimo. Kamen isto, prvo doneti pa uklapati po modelu suve gradnje“, objašnjava Dušan Crkvenjakov iz Markovog potoka.
Iskustva i izazove novog načina života i prirodne gradnje ovi ljudi ne dele samo sa komšijama.
Aleksandar je napisao knjigu Život u prirodi i posvetio je svima koji o tome maštaju ili im pri selidbi iz grada treba pomoć prijatelja sa sela.
Izvor: rts.rs
