Glavno obeležje Vaskrsa uvek su farbana jaja, a ovako ćete da ispoštujete i druge običaje za ovaj veliki hrišćanski praznik.
Iako je Veliki Petak najtužniji dan za sve hrišćane širom sveta, Vaskrs se odmah posle Božića smatra najradosnijim hrišćanskim praznikom, a evo šta bi tokom svečarskih dana trebalo da uradite.
Većina običaja veseli sve, ali treba da znate da u različitim delovima Srbije važe i različiti običaji. Nemojte se iznenaditi kad ovo čujete ili vidite: neko farba jaja na Veliki četvrtak, neko na Veliki Petak, a neko na Veliku Subotu. Isto tako, neko farba jaja samo u crvenu boju ili lukovinu, a neko ih šara na najrazličitije moguće načine.
Za početak, treba znati da se na dan Vaskrsa, Vaskršnjeg ponedeljka i Vaskršnjeg utorka pravoslavni hrišćani širom sveta pozdravljaju sa „Hristos Vaskrse“ i odgovaraju sa „Vaistinu Vaskrse“.
Domaćica kuće je zadužena za farbanje jaja, sama ili sa decom. U mnogim krajevima Srbije, ona se prvo prekrsti i pomoli Bogu, a zatim u posudu u kojoj će da kuva jaja za Vaskrs naspe malo osvećene vodice, uglavnom one koja je osvećena u toku Velikog Vaskršnjeg posta.
Po običaju, prvo jaje se svugde ofarba u crvenu boju i smatra se tzv. čuvarkućom – čuva se do naredne godine. Na selu se prošlogodišnja čuvarkuća stavlja kod stoke, a može i da se zatrpa u mravinjak, a u gradu nemojte da je bacate u smeće sa drugim otpatcima, već je odnestite u park, ili u prirodu.
Vekovima su se farbala isključivo crvena jaja, a veruje se da ovaj običaj potiče od Marije Magdalene koja je, prema Bibliji, odnela jaja ofarbana u crvenu boju pred tadašnjeg rimskog cara Tiberija kada se saznalo da se Hristos vratio u život.
I danas crvena boja označava božansku prirodu, dok plava boja označava ljudsku. Zato se po Srbiji najčešće jaja farbaju baš u ove dve boje.
Tokom Velike Subote, domaćice uglavnom pripremaju hranu za Vaskrs, a na sam dan Vaskrsa kažu da valja ustati ranije i isto tako leći uveče ranije. Domaćica je prva na nogama, priprema za ukućane vodu za umivanje u koju se stavlja čuvarkuću, dren, bosiljak i zdravac. Ovaj običaj je i dalje prisutan u mnogim seoskim područjima Srbije.
Čest običaj je i da svi ukućani prisustvuju Vaskršnjoj liturgiji, a po povratku kući da se omrse prvo vaskršnjim jajima. Svi ukućani tad se tucaju šarenim jajima. Svi to radimo, a trebalo bi da dobro povedete računa o izboru jajeta jer se u sve više domova i te kako vodi računa o „pobedniku“.
S obzirom da ove godine Vaskrs pada pre 6. maja, odnosno Đurđevdana, dana kad se obeležava uspomena na Svetog Đorđa – velikomučenika i pobedonosca Georgija – koga slavi veliki broj porodica kao svoju krsnu slavu, u pojedinim krajevima Srbije se za Vaskrs ne jede jagnjeće meso.
Ono što svi rade je da mese pogaču koja se ukrašava pletenicama i u kojoj se prave udubljenja predviđena za vaskršnja jaja. A ko umesi više pletenica, neka ih kasnije razmeni s rođacima i prijateljima kod kojih će ići da podele radost.
Za decu se u pojedinim krajevima skrivaju slatkiši i jaja po kući i dvorištu, za kojima oni kreću u potragu odmah posle vaskršnjeg doručka, ali nije neobično da im se u tome pridruže i stariji. Cveće je obavezno, a sve više su prisutne i raznorazne novotarije, plastična jaja, sve moguće i nemoguće dekoracije.
Izvor: kurir.rs
