Srpska pravoslavna crkva i vernici 8. aprila praznuju Sabor Svetog Arhangela Gavrila, i njegovo javljanje kroz svu istoriju ljudskog spasenja. Smatra se zaštitnikom ljudi i životinja.
U crkvenom kalendaru ovaj dan je označen podebljanim crnim slovima, ali se savetuje da se rad izbegava.
Arhangel Gavrilo, blagovesnik radosti, jedan je od sedam velikih angela serafima koji su učestvovali u stvaranju sveta, najbližih prestolu Gospoda.
Smatra se vesnikom tajni Božjih. Slavi se prvi dan posle Blagovesti, čime se odaje poštovanje onome koji je poslužio tajni ljudskog spasenja.
Lik anđela Gavrila sa presvetom Bogorodicom Marijom, koja prima Blagovest, slika se na carskim dverima pravoslavnih oltara koja se simbolično otvaraju u toku liturgije jer je ovaj događaj otvorio put u Carstvo nebesko.
Letnji sabor ustanovljen je na Svetoj Gori u 9. veku povodom javljanja arhangela Gavrila u keliji kod Koreje, gde je prstom na kamenu ispisao pesmu Bogorodici.
Narodni običaji:
Za ovog sveca su vezni mnogobrojni običaji. Devojke ne valja da uzimaju ručne radove u ruke, da šiju i pletu. Ali u narodu je ostalo ustaljeno verovanje da je ovo najbolji dan za novi početak.
Svetom arhangelu Gavrilu je dobro da se mole nerotkinje, jer se veruje da on donosi „blage“ i lepe vesti. U narodu je praznik poznat i kao letnji Aranđelovdan za koji se vezuju običaji, prema kojima je, onim koji poštuju veru tog dana zabranjen skoro svaki rad.
Narod ga smatra zaštitnikom ljudi i stoke od vremenskih nepogoda. Saborni dan Svetog arhangela Gavrila praznuje se, takođe, 8. aprila, kada SPC slavi njegova javljanja kroz svu istoriju ljudskog spasenja.
Sabor Svetog arhangela Gavrila slavi se dva puta godišnje – na današnji dan i 26. jula po novom kalendaru, kao letnji Aranđelovdan.
Izvor: telegraf.rs
