Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Blagovesti, jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika i dan kada je Arhangel Gavrilo javio Bogorodici da će roditi Isusa Hrista.
Po narodnim običajima, a i verovanju, na ovaj praznik bi trebalo da se ustane rano, čak i u ponoć ili praskozorje. Upravo zbog toga običaji nalažu da se na ovaj praznik obavezno počiste kuća, dvorište, obori, štale i da se sve đubre spali.
Blagovesti spadaju u Bogorodičine praznike, koji su ženski, pa se mnoge žene na današnji dan mole Bogorodici za svoj porod, odlazeći u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima.
Ovaj praznik je jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika koji se slavi u znak sećanja na “blagu vest”, kada je, prema crkvenom učenju, arhanđel Gavrilo objavio Bogorodici da je Duh Sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu. Zato ovaj praznik naročito slave žene koje mole Bogorodicu za porod.
Blagovesti se uvek slave 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića. Naziv praznika Blagovesti znači radosno saznanje. Arhangel Gavrilo je poslat da donese radosne vesti presvetoj bogorodici Mariji. Dao joj je beli krin i objavio da je ona izabrana da bude ta koja će doneti na svet gospoda. Od tada je ovaj cvet u istoriji crkve simbolizovao ljubav, čistotu i nevinost.
Nekada se verovalo da devojke uoči ovoga dana treba da nakupe suve grančice i drva, i od njih naprave veliku vatru, na kakvom brdu, seoskom raskršću ili drugom vidnom mestu. Oko vatre bi se okupljali i mladi i stari, uz pesmu i veselje.
Takođe, postoji verovanje da dan nakon ovog praznika, pa sve do Velikog petka, može da se započne neki veliki i važan posao, ali i donose bitne životne odluke.
Proslavljanje Blagovesti i danas za ljude na selu, ali i poljoprivrednike, predstavlja početak radova na polju, setve pšenice i ječma, kalemljenje i obrezivanje voća. Tako se veruje da je došao kraj zime, pa postoji izreka koja kaže: “Ako na Blagovesti kiša okvasi volu rog, biće dobar rod”.
Izvor: wannabemagazine.com
