Jedan od najvećih problema sa kojima se susreću stočari širom Srbije, poslednjih godina je manjak radnika na farmama. I pored pristojnih uslova – plate od 1.000 evra, stana i hrane, na farmi porodice Prohaska u Orlovatu na konkurs se javljaju uglavnom stariji. Mladi nisu zainteresovani za ovaj posao.
Sa godišnjom proizvodnjom od 135.000 litara mleka i 70 krava, od čega je u sistemu muže 50, porodica Prohaska spada u red većih farmera u Orlovatu. U ovoj porodici posao je podeljen – žene su zadužene za farmu, a muškarci za proizvodnju hrane.
Ljubinka Prohaska prepričava kako izgleda jedan prosečni radni dan.
“Ustajanje u pola četiri, pa uveče kad se sav posao završi, bude nekad da se krave tele i pola 12, eto toliko, od ujutro do uveče, od jutra do mraka. Posao smo tako podelili što svako zna šta treba da se radi. Ko stigne, šta to radi, nema ovo je moje, ovo je tvoje. Snajka radi, ja radim, šta treba nastavljamo. Sin radi na njivi, a mi kod kuće”, priča Ljubinka Prohaska.
Ljubinkina snaha Tanja sve do udaje živela je u Zrenjaninu, a vrlo brzo se prilagodila seoskim uslovima života.
“Ja i pored tri fakulteta moram da radim. Znači, štala me čeka, krave me čekaju, radim sve ono što rade zaposlene majke u gradu, ali i daleko više od tog”, kaže Tanja Prohaska.
“Trenutno obrađujemo oko 170 hektara zemlje. Najveći problem nam je radna snaga kod kuće kod krava, oko njih. Trenutno ne može da se nađe, nema radne snage i do 1.000 evra ide mesečna plata, ali džabe, neće niko da ovaj posao radi”, kaže Miroslav Prohaska, koji se i pored svega ne kaje što je ostao na selu.
Izvor: rts.rs
