Jedna medicinska sestra je bolji život potražila daleko od Srbije i rodnog kraja, ali nije očekivala da će se tamo provesti još gore.
“Nije to bila odluka tipa: “Zbogom Srbijo, nećeš me videti nikad više!” Jednostavno, muž me podržao u ideji da pokušamo život negde drugde, s obzirom da su nam deca još uvek vrtićkog uzrasta, a do polaska u školu imamo pune dve godine – odlučili smo da “krenemo preko””, prenosi svoju priču.
Dani su prolazili, a medicinska sestra je pronašla posao kao negovateljica.
“Ja sam odmah počela da radim kao negovateljica, muž je vozio za kurirsku službu, a deca su krenula u vrtić. Dani su prolazili, a zatim i meseci.”.
Nakon nekog vremena ova porodica je shvatila da nema slobodnog vremena.
“Što se novca tiče: kad platiš račune, ostaje ti ista suma sa kojom si raspolagao u Srbiji. Stan nemam u Norveškoj, nisam ga imala ni u Srbiji. Radno vreme mi je bilo 8 sati, od posla do vrtića mi je trebalo 15 minuta, ali od vrtića do stana – sat vremena. Znači nisam imala ni ništa više slobodnog vremena.”
Nakon nekog vremena ova porodica je odlučila da napusti Norvešku.
“Nakon svega ovog, spakovali smo se i vratili se za Srbiju. Sada se osećam mirnije iz razloga jer sada imam osećaj da ne propuštam nešto veliko “tamo preko.” Ne znam do kada će me držati ovo raspoloženje. Možda ću sutra već da odem sa porodicom negde drugde, ali za sada smo još uvek tu.”.
Izvor: kurir.rs
