Silvija Marković je vaspitačica i samohrana majka iz Beograda. U svojoj ispovesti govori kako živi sa platom od 45.000 dinara.
“Uglavnom ode sve na račune i hranu. Ćerka mi ide u peti razred, dete raste, moram da joj kupim neki komad garderobe”. Zahvaljujući Silvijinoj majci koja je penzionerka, Silvija i njena ćerka jednom mesečno priušte sebi nešto što inače ne bi mogle.
„Bioskop ili pozorište jednom mesečno – to je sav nazovi luksuz koji sebi uspemo da priuštimo“, iskrena je Silvija.
„Čim stigne plata odmah idem u “ogromne” nabavke hrane – u neki hipermarket, tamo je jeftinije. Tu se napuni korpa, ali to se brzo potroši i pojede – ručak za ručkom. Malo piletine, mlevenog mesa, malo povrća, malo testenina i to je to. Dobro, mora i nešto slatko, kakav bi bio život deteta bez toga. Ipak, uvek na kraju meseca ostanem bez para i onda pomaže mama“, ispričala je Silvija.
Priznaje da je za zimsku jaknu koja je koštala 7.000 morala da štedi. Volela bi da ide na jogu, ali to bi več bio “preteran luksuz”.
“O nekom kratkom vikend putovanju ne smem ni da razmišljam”, tako živi vaspitačica koja se timm ozbiljnim i odgovornim poslom bavi već 10 godina.
Na kraju, Silvija priznaje da zbog toga što posao koji radi nije dovoljno plaćen, a vrlo je naporan i odgovoran, razmišlja da ga promeni. Problem nije samo to što je plata mala, već i to što u privatnom vrtiću u kojem radi ne zna kada će ta plata da stigne i iz koliko delova. Posao u državnoj predškolskoj sutanovi je misaona imenica – to je, kako tvrdi ona, nedostižno.
“Obožavam svoj posao, ali razmišljam da ga promenim za nešto drugo, manje zahtevno i naporno. Umorila sam se. Ne želim nikoga da ponižavam i vređam, ali dostavljač hrane može da dobije platu i do 100.000”, zaključuje Silvija.
Izvor: nova.rs
