Tadiju Simovića majka je napustila kada je imao 6 godina, a oca nikada nije upoznao. Nakon toga, cela porodica ga se odrekla, pa je završio na hladnom beogradskom pločniku. Zapao je u loše društvo, a jedini izvor prihoda bili su mu povremeni nastupi.
– Hvala svim divnim ljudima koji su mi u životu na bilo koji način pomogli. Prethodnih dana mi se javio veliki broj ljudi, a mnogi od njih pomogli su mi u vidu hrane, smeštaja, prevoza… Svi oni su želeli i žele da ja uspem – rekao je Simović gostujući na TV Pink.
Ispričao je da je u hraniteljskim porodicama završavao sticajem različitih okolnosti. Oca nikada nije upoznao, iako mu je više puta upućivao javni apel preko televizije. Kaže da je rođen 1997. nakon čega je odveden u Centar za socijalni rad u Smederevu.
– Ujak je odveo mene i moju majku u Centar za socijalni rad i ostavio nas tu. Veliki deo priče fali, a oko moje pete godine dospevamo kod bake koja nas je primila. Odlazak majke desio se oko moje šeste godine me je boleo. Dok je odlazila rekla je: “Držite ga da ne krene za mnom” – priča Tadija.
U školskom periodu i adolescenciji, kako kaže, hteo je da se ističe u svakom smislu. Išao je prljav, bežao sa časova, uhvatio se lošeg društva i zajedno sa njima pravio probleme. Društvo mu je govorilo rečenicu koja je potom postala njegov moto: “Nemaš šta da izgubiš”.
U periodu kada nije imao ni hraniteljsku porodicu ni krov nad glavom, spavao je, kaže, kod glavne železničke stanice.
Tadija je, inače, u međuvremenu postao kuvar. Danas ima suprugu i devojčicu od godinu i po dana.
Izvor: telegraf.rs
