Kada je Bog pravio ženu, radio je do kasno šestog dana.
Došao je Anđeo i pitao ga: „Zašto trošiš tako mnogo vremena na nju?“
Bog je odgovorio: „Da li si video sve kriterijume koje treba da ispunim da bih nju oblikovao?“
„Ona mora da funkcioniše u svim mogućim situacijama.
Mora da bude u stanju da istovremeno zagrli nekoliko dece.
Da ima zagrljaj koji može da izleči sve, od povređenog kolena do povređenog srca.
Ona sve ovo mora da radi sa dve ruke, da se leči kada je bolesna i da radi 18 sati dnevno.“
Anđeo je bio zadivljen: „Samo sa dve ruke… nemoguće! I ovo je standardni kalup?“ Prišao je bliže da bi dodirnuo ženu.
„Ali, napravio si je tako nežnom, Gospode.“
„Ona je nežna“ – odgovorio je Bog. „Ali, učinio sam je jakom. Ne možeš ni da zamisliš šta sve može da podnese i kakve prepreke može da pređe.“
„Može li da razmišlja?“, pitao je Anđeo.
Bog odgovori: „Ne samo da može da razmišlja, ona može da rasuđuje i da pregovara.“
Anđeo je tada dodirnuo njene obraze…
„Gospode, čini se da tvoja kreacija teče! Stavio si previše tereta u nju.“
„Ona ne ističe… to je suza“ – Bog je ispravio Anđela…
„Koja je njihova funkcija?“, pitao je Anđeo.
„Suze su način da izrazi svoju tugu, svoje sumnje, ljubav, svoju usamljenost, svoje stradanje i gordost…“
Ovo je zadivilo Anđela.
„Gospode, ti si genijalan. Mislio si na sve. Žena je zaista zadivljujuće biće.
Bog odgovori: „Zaista jeste.
Ona ima snagu koja začuđuje muškarca.
Ona može da se nosi sa nevoljama i da nosi teško breme u sebi. Ona u sebi nosi sreću, ljubav i misli.
Ona se smeje kada oseća da želi glasno da vrisne. Ona peva kada oseća da joj se plače, plače kada je srećna i smeje se kada je uplašena.
Ona se bori za ono u šta veruje. Njena ljubav je bezuslovna.
Njeno srce je slomljeno kada je neki rođak ili prijatelj napusti, ali ona nalazi snagu da nastavi dalje sa svojim životom.“
Anđeo upita: „Znači, ona je savršeno biće?“, na šta Bog odgovori: „Ne. Ona ima jednu manu.
ONA MNOGO ČESTO ZABORAVLJA KOLIKO VREDI.“
Izvor: crnobelo.rs
