Nekadašnji premijer Zoran Đinđić jedan je od retkih srpskih političara koji je povezao politiku i filozofiju u praksi i jedan je od najzaslužnijih za uvođenje građanskog obrazovanja i verske nastave u obrazovni sistem.
Episkop mileševski Atanasije Rakita u intervjuu za Kurir prvi put je za medije progovorio o nekadašnjem premijeru i naglasio da je pogrešno o Đinđiću pričati kao o ateisti.
Vladika Atanasije Rakita naglasio je da se Đinđić naročito interesovao za ličnu i zajedničku molitvu u hramu za koje je prema njegovim rečima smatrao da bi bile efektnije da su kraće. Takođe je slušajući priče o Srbima na Kosovu i Metohiji često bio tužan.
Direktor Društva za istraživanje politike i političke teorije Vladimir Pavićević osvrnuo se na filozofsku stranu Zorana Đinđića.
“Sigurno je da je Zoran Đinđić je bio jedan od retkih ljudi u srpskoj politici, ali i u svetskoj, koji je povezao delovanje filozofije i politike. Ono što je činjenica da je sa pozicije predsednika Vlade Srbije najviše uticao na to da se u obrazovni sistem u Srbiji uvede i građansko obrazovanje, ali i verska nastava”, dodao je Pavićević.
Istoričar i narodni poslanik Vladan Glišić osvrnuo se na istorijsku ulogu dr Zorana Đinđića.
“To je čovek koji je dolazio iz jedne leve političke tradicije. Bio je Habermasov student. Kao takav je imao lakoću da prelazi neke stvari koje se kod nas dešavaju decenijama. Možda ga je ta brzina negde i sačekala. Ima onaj čuveni mit o Đinđiću. Posmatra nekoga kako ide stepenicama, pa ako preskače dve stepenice, onda ga uzme, jer smatra da taj čovek ima energiju” , otkrio je Glišić.
Izvor: kurir.rs
