Slobodan (51) je pre par godina rešio da se sa porodicom preseli u Portugaliju. Sada otkriva kakav je život tamo i šta mu najviše nedostaje.
Slobodan svoju priču započinje kako je njegova porodica došla na ideju da se preseli baš u Portugal.
“Prvi put smo došli u Faro na poziv prijatelja. Na letovanju smo upoznali grad mnogo bolje i da videli kako žive lokalci u malom gradu na obali, na krajnjem jugu Evrope. Na svakom koraku smo mogli da čujemo razne jezike”, priča Slobodan i dodaje da su miran život i srdačnost Portugalaca bili presudni da počnu da razmišljaju o preseljenju.
Prvi utisak kada su stigli bio je da je ovo bezbedna zemlja. Drugo, mogli su svuda da stignu brzo, i to pešice, što je velika prednost u odnosu na Beograd.
“Ljudi su mnogo ljubazni i predusretljivi prema strancima, bez predsrasuda odakle god da dolazite. Sve strepnje zbog preseljenja i promene posla, jer su deca počela novi život u školi na njima potpuno nepoznatom jeziku, sve je to brzo nestajalo zbog bezrezervne želje Portugalaca da pomognu”, priča Slobodan i dodaje:
“Glavna razlika u odnosu na Srbiju je to što ovde nema stresa, naročito kada završavate administrativne poslove. Školska administracija učinila je sve da deca budu upisana u školu, iako tada još uvek nisu imala regulisan boravak, uz konstantaciju da “deca moraju ići u školu”. Uzgred, knjige i vanškolske aktivnosti su besplatne.
“Posle posla i kada deca završe školu odemo čestona plažu, a vikendom obilazimo okolinu, pravimo izlete u Sevilju ili Lisabon. Ukratko, sve se odvija i bolje nego što smo mogli da poželimo.
Izvor: mondo.rs
