Najznačajniji i običajima najbogatiji hrišćanski praznik je Badnji dan. Ovo su neki od običaja i verovanja naših predaka za ovaj praznik.
Ne valja na Badnje veče zaspati dok badnjak ne pregori. Zatim, ne valja bos ići po slami, jer će ukućane boleti noge, zato se odmah posle izuvanja navlače čarape na noge. Kada ukućani poležu, baba ili neka druga starija žena stavi glogov kolac iza vata i na njega okači malo luka da bi se ukućani sačuvali od uroka i nečistih sila. Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži natrag, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić.
Na Badnji dan i Božić ne valja da se vatra na ognjištu raspiruje duvanjem, da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne nadima od trave. Umesto duvanja, vatra se raspiruje lisnatim granama. Na Badnji dan uveče se stoka se pospe solju, žitom i projom da bi se sačuvala od čini. U nekim ovčarskim krajevima, čobanin na Badnji dan nosi pod jezikom kamičak, jer će se vuku tako skameniti vilice ako se približi stadu,
Ako na Badnji dan bude oblačno, biće rodna godina. Ukoliko se na Badnji dan nakupi dosta pepela na badnjaku koji gori na ognjištu, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega. Ako varnice iz badnjaka iskaču same iako niko ne džara po vatri, veruje se da će biti dosta meda.
Izvor: espreso.co.rs
