Zoran Matijević: Meso poskupljuje u maju, u Evropi cene već 50 posto veće

|

Kakve će efekte imati moratorijum na meso koji je odredila Vlada, a ističe u maju? Kakve su cene mesa u Evropi, a kakve će biti u našoj zemlji? Zbog čega se toliko mesa u Srbiji uvozi i koji je njegov kvalitet?

O ovim temama Nova.rs je razgovarala sa Zoranom Matijevićem, vlasnikom jedne od najvećih srpskih mesnih kompanija.

Prema njegovim rečima, zamrznuta cena po kojoj se prodaje svinjski but od kako je na snazi Uredba o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica, a koja iznosi između 450 i 560 dinara po kilogramu, prihvatljiva je za proizvođače.

„Cena žive stoke se zadržala na istoj bazi na kojoj je bila pre tri, četiri meseca, što nije slučaj i sa cenama drugih životnih namirnica – brašna, ulja i šećera, čije su cene (inputa) na tržištu ‘skočile’, a njhova cena je ostala zamrznuta“, kaže Matijević. Kako ističe, ukoliko bi se cene odmrzle danas, svinjski but ne bi poskupeo. Ipak, ukoliko se u obzir uzmu svi troškovi proizvodnje, za čije se cene ne očekuje prestanak rasta, poskupljenja su gotovo neizbežna.

Hoće li biti nestašica?

“Nestašica neće biti, pitanje je samo koje će biti cene. Ukoliko posmatramo cene žitarica i drugih osnovnih inputa u proizvodnji mesa, ono bi trebalo da poskupi, pogotovo usled svega što se dešava poslednjih nedelja, rata koji se vodi u Evropi”, kaže Matijević, dodajući da su žitarice poskupele i pre krize, ali je ona dovela do povećane potražnje, što je uticalo na više cene.

Cene mesa na evropskom tržištu u poslednje četiri nedelje beleže rast od čak 50 odsto, što Srbiju još uvek nije zadesilo, prvenstveno zbog “zatvorenog tržišta”.

Inače, Matijević naglašava da, pored toga što je ova kompanija u Srbiji najprepoznatljivija po industriji mesa, njihova osnovna delatnost ipak je poljoprivreda. Kada je u pitanju ono po čemu su ipak poznatiji, on ističe da se u ovoj kompaniji godišnje proizvede 18.000 tona svinjskog mesa i preko 7 miliona pilića i 10.000 bikova godišnje. Trenutno je u “Matijeviću”, u svim proizvodnim procesima, zaposleno 3.000 radnika.

Zašto onda uvozi meso?

Matijević objašnjava da je jedan od faktora koji na to utiče liberalizovano tržište. Kako kaže, i pored pretpostavki da se u Srbiji može proizvesti dovoljno mesa, javlja se problem, sa kojim se suočavaju prvenstveno stočari i proizvođači mleka.

“Cene naših proizvoda ne oslikavaju inpute koje je potrebno uložiti u proizvodnju. Evropa ne želi da zavisi ni od koga i želi da ima svoju proizvodnju mesa, pa poljoprivrednici dobijaju dobre subvencije. Hrvatska, koja je poslednja pristupila Evropskoj uniji, za svaki novi pogon za proizvodnju mesa ili za običnu ratarsku proizvodnju daje subvencije od 50 do 70 odsto bespovratnih sredstava”, kaže Matijević, objašnjavajući da je ovo način na koji Evropa štiti svoje proizvođače.

Dodaje da to stavlja domaće proizvođače u neravnopravan položaj – niske cene inputa ne mogu da pariraju evropskim privrednicima.

“Zbog toga mi kao veliki proizvođači kukuruz izvozimo, a meso uvozimo”, kaže Matijević, dodavši da treba da se radi na tome da domaći proizvođači budu zaštićeni, ali trenutno fali “mala podrška države”, kako se u teškim vremenima ne bi odustajalo od proizvodnje.

Kada je u pitanju uvoz mesa od strane “Matijevića”, koji potrošači često vezuju sa ovu kompaniju, sagovornik ističe da je količina uvezene robe znatno manja od one koja se proizvodi u pogonima u Srbiji.

“Mi godišnje proizvedemo oko 40.000 tona mesa i mesnih prerađevina, a uvoz je minimalan – možda oko 200 do 300 tona određenih delova mesa”, kaže on.

Kako kaže “naši ljudi su u zabludi da se iz Evrope uvozi nekvalitetno meso”, a dodatni problemje što zbog svinjske kuge ne postoji mogućnost izvoza svežeg mesa u države Evropske unije. Matijević je u razgovoru za “Novu” rekao da je istina da se uvozi zamrznuto meso, iz razloga što meso u transportu provede i po 10 ili 15 dana, te ne postoji mogućnost da se uveze sveže, te se ono kasnije koristi u proizvodnji mesnih prerađevina.

Matijević je stava da, i pored toga što su poljoprivrednici nezadovoljni visinom subvencija, država može i na druge načine da ih zaštiti.

“Ratari su zadovoljni, ali su stočari sa pravom nezadovoljni. Predlagao sam model da državno poljoprivredno zemljište, kojeg ima oko 300-400.000 hektara, bude samo u interesu stočarstva”, kaže on, objašnjavajući da, ukoliko bi država to zemljište po cenama ispod tržišnih bude izdavala stočarima, proizvođači će biti osiguraniji nego do sada, te bi se i uvoz smanjio.

Izvor: nova.rs