Žarko je bio Vesnin prvi komšija: Prodavali breskve, pravili kvizove i zarađivali pare – Književnica se prisetila detinjstva na Cetinju

|

Književnica Vesna Radusinović je kao dete provela nekoliko godina u komšiluku s pokojnim Lauševićem na Cetinju. Bili su kreativni, nestašni i puni života koji ih je kasnije odveo na različite strane.

Vesna se među prvima javno oprostila od Žarka Lauševića. Objavila je njegovu fotografiju na Instagramu i napisala četiri jake i tužne rečenice.

“Kad god se pojaviš u kadru svi nestanu! Ne vide se, ne čuju se. Oduvaš ih. Smrt ne postoji i ništa sem večnosti ne broji”, poručila je književnica.

Vidno potrešena Vesna prisetila se kako je izgledalo odrastanje sa Žarkom na Cetinju gde su bili prve komšije.

“To je bio jako davno. Žarko je bio moj prvi komšija na Cetinju. Odrasli smo u jednom dvorištu. On i njegov brat su uvek bili zaštitinički raspoloženi prema nama koji smo bili nekoliko godina mlađi… Uvek sam bila inicijatorka vešte i lake zarade, pa sam Žarka nagovorila da postane Oliver Mlakar, ja da budem Helga Vlahović, a baba je pristala da njen novi kišobran bude bubanj za pitanja. I tako smo pravili tv kviz u dvoristu”, priseća se Vesna i nastavlja:

“Sve je bilo idilično dok nismo shvatili da se od znanja nešto i nećemo ovajditi. Tada smo prodali na pijaci i breskve i cveće, i za zarađeni novac kupili košarkašku loptu. Inače, ulazak na kviz je bio dozvoljen celom komšiluku u Ivan Begovoj ulici na Cetinju u kojoj smo odrastali Žarko i ja. Žarko je znao da uzme bakinu varjaču i najavljivao bi Sofiju Loren, Rakel Velc, Elizabet Tejlor, dok bi se sankama spuštali snežnom stazom od Vatrogasnog doma sa vrha ulice. Nije to trajalo dugo, samo nekoliko razreda osnovne škole. Ja sam se odselila sa Cetinja. Kviz u dvorištu su bile i prve pare koje smo zaradili. Ulazak kod Olivera i Helge bio je 20 i 50 para. 20 para za najmlađe, a 50 para za školarce. Klinci u ulici su zdušno plaćali “karte” a mi smo bili velikodušni pa smo im kupovali lopte i Mikijeve zabavnike, slatkiše. Znate, to su bile sedamdesete. U godinama koje su sledile mala cetinjska trupa je bila veoma ponosna na njega. Zdravo i lepo detinjstvo smo imali. On je fantastično crtao, savršeno kuvao, pamtim ga kao veoma neznog i stidljivog dečaka. Postao je princ, car, kralj glume”, prisetila se Vesna divnih dana provedenih na Cetinju.

Izvor: kurir.rs