U poslu gerontodomaćice mesečno u Srbiji može da se zaradi od 200.000 dinara, do 3.800 evra u inostranstvu. I pored dobrih uslova, za ovaj posao nema dovoljno zainteresovanih, naročito onih koji pored znanja imaju i psihičku spremnost da podnesu sve ono što ih na radnom mestu čeka.
Ljudi ne pitaju za cenu kada nađu spremnu i odgovornu ženu koja bi brinula o njihovim najmilijima. Sa druge strane gerontodomaćice se radije odlučuju na manju zaradu, ali i lakši posao. Ima i onih koje u ovom vrlo zahtevnom poslu zarađuju i više nego odlično.
“Ovaj posao se u Srbiji plaća od 350 do 500 – 600 dinara po satu, koliko vredi noćni rad. I ako to deluje mnogo, reč je o veoma teškom poslu za koji osim znanja treba imati i debele živce. Lica o kojima brinemo su najčešće nepokretna, neophodna im je danonoćna nega, previjanje dekubita, kupanje, davanje terapije, hranjenje, zamena pelena. Na sve to treba dodati da oni često imaju i Alchajmera pa mogu biti vrlo destruktivni i agresivni, često se s posla vratim u modricama i izgrebana. Imala sam slučaj jedne bake koja je palila sve čega bi se dohvatila, a kada dođe sebi želela je da se ub1je. Mi za njihovo stanje moramo imati razumevanja, jer je njihova bolest prosto takva, a kada se sjedini sa starošću još je teže”, ispričala je Zora S. (58), Čačanka koja se ovim poslom s pauzama bavi već nekoliko godina.
Zora kaže da sarađuje sa još nekoliko žena koje se naizmenično po kućama menjaju, jer je psihički nemoguće izdržati ceo mesec.
“Može da se zaradi pristojan novac i ovde u Čačku, međutim zarada je u inostranstvu veća. Nedavno je poznanica otišla u Nemačku prihvatila je da pazi pokretnu 88-godišnju vitalnu baku za 1.800 evra, s plaćenim smeštajem i ishranom. Imala je ponudu za dementno i nepokretno lice od 3.800 evra, ali je odbila jer je i tamo to težak i stresan posao”, kaže Zora dodajući da je i ona u nekoliko navrata išla u zemlje EU na period od jednog do tri meseca.
Iskustva negovateljica u inostranstvu opisala je ovako:
“Bilo je slučajeva da su žene uzimale neplaćeno i odlazile u inostranstvo, ali kada su shvatile koji je to obim posla i šta sve treba da rade, odustajale su. Najbolje se nalaze medicinske sestre, ali ih je sve manje jer za iste pare i ovde nalaze lakše poslove. Retki su slučajevi u Srbiji da poslodavac pristaje da negovateljicama uplati i radni staž, osiguranje. Bio je samo jedan slučaj da znam da je žena iz Beograda prijavila negovateljicu svoje majke ovde u Čačku i to u svojoj firmi, pa joj je išao radni staž i plata na račun. Snalazimo se same, od zarade uplaćujemo sebi sutra za penziju”, kaže Čačanka.
Oglasni prostor pun je objava sa ponudama za posao negovateljice. Po interesovanju i komentarima bi se reklo da i negovateljica ima dovoljno.
“Ovo je četvrti put da objavljujem oglas za negu oca koji se oporavlja posle operacije ugradnje veštačkog kuka. Pristanu, rade nekoliko dana pa se predomisle. Jasno je da toliki novac nudim jer posao nije lak, a iziskuje brigu 24 sata. Ne živim u Čačku, ne mogu više da odsustvujem s posla da bih našla negovateljicu za oca koji želi isključivo da živi u svojoj kući. Očeva penzija je vrlo pristojna, a ja dodajem još dva puta toliko da neko adekvatno brine o njemu”, kaže Milana R. koja živi i radi u Beogradu.
“Javilo mi se nekoliko zainteresovanih, skoro da niko ne pita šta se radi, već koliko sam spreman da platim. Tražim više negovateljica koje bi se smenjivale i celodnevno brinule o ocu koji je vitalan i majci koja ima Alchajmera, da skuvaju, pospreme… Trenutno su sa njima dve žene, ali su odustale i tražim zamenu”, rekao je Rade S. koji živi u Franscuskoj.
Izvor: kurir.rs
