Nedostatak zanatlija u Srbiji sve više dolazi do izražaja. Dobrog majstora vrlo je teško naći a samo za servisiranje vozila nam nedostaje od 5.000 do 10.000 radnika. Struka se slaže da ovakvo stanje podiže cenu usluga ali i majstorsku platu, koja se kreće od 1.200 evra i može da ide mnogo više.
Aleksandra Đurišić, menadžerka Udruženja Auto-servisi Srbije (UASS) objašnjava da je više faktora uticalo na to da danas imamo nedostatak kadra u ovoj industriji. Zanimanja Automehaničara, Autoelektričara, Limara… su kaže po nepisanom pravilu godinama u nazad bila rezervisana za đake sa slabijim uspehom, i malom zaradom, što je dovelo do nezainteresovanosti.
Neka gruba procena kaže da u Srbiji fali od 5.000 do 10.000 Automehaničara. Roditelji su dugo plašili decu zanatima, i da ako ne budu učili završiće u Tehničkoj školi i u nekom kanalu. To je uticalo da se stvore predrasude u vezi ovih zanimanja, pa su ove škole upisivala deca koja nisu mogla da upišu ono što im je prvenstveno bio izbor, kaže sagovornica.
Đurišić objašnjava da se danas u skladu sa razvojem tehnologije, stvari i u ovoj industriji brzo menjaju pa je i potreba za kadrovima drugačija.
“Paradokslno je da sada za popravku automobila to moraju biti deca koja su bolji đaci, da barataju ne samo mehanikom, već da poznaju elektroniku, programiranje, kodiranje…sve je složeniji metod popravke automobila dok se u školi uči na zastarelim primerima i modelima, u trogodišnjim školama koje funkcionišu po modelu dualnog obrazovanja. Ovo se na žalost to nije pokazalo kao dobro rešenje, jer nam na praksu dolaze i deca koja koju definitivno ne zanima bavljenje zanatima. Oni su čitav dan na telefonu, samo gledaju da im što pre prođe vreme a to je osnovni preduslov da bi se neko ovim poslom bavio”, objasnila je Đurišić.
Kako dalje navodi, u svemu ovome dobro je da majstori danas zarađuju mnogo bolje nego što je to bio slučaj ranije. Sada je kaže došlo zlatno vreme za njih i konačno mogu da naplate svoj rad.
“Plate dobrog majstora se kreću oko 1.200 – 1.400 a idu i više. Svaki od njih, koji je siguran u svoj rad, brz, vešt, sposoban, može da zaradi i više od vlasnika servisa. Deca na praksi takođe mogu dobro da zarade. Ukoliko pokažu interesovanje, osim fiksnog dela, mogu da zarade i dodatno prema svom učinku, što je sjajna motivacija za njih da nastave da se bave tim poslom kada već vole i da vide da od toga može lepo da se živi”, poručuje Aleksandra Đurišić.
Izvor: blic.rs
