Prosečna zarada za oktobar mesec prethodne godine iznosila je 104.039 dinara, kako kažu poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku, a prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) bila je 75.353 dinara.
Kako pokazuju podaci, najviše su zaradili zaposleni u računarskom programiranju i konsultantskim delatnostima, međutim programeri ne drže prvo mesto po pitanju zarada.
“Pored programera koji imaju jedno od najplaćenijih zanimanja, na listi od pet najplaćenih se još nalaze i zaposleni u kontroli leta, tako da oni imaju prvu poziciju u visinama zarade, a onda za njima slede programeri. Dalje su na listi zaposleni iz oblasti naučnog istraživanja, a nakon njih zaposleni u eksploatacija sirove nafte i prirodnog gasa”, rekao je Miloš Turinski ispred kompanije “Infostud poslovi”.
Kako naš sagovornik kaže, IT sektor se je na samom vrhu liste najtraženijih oblasti u kojima su ljudi imali najviše mogućnosti da se zaposle, a nakon toga su tu prodaja, trgovina, administracija, mašinstvo i ugostiteljstvo. On još kaže da su u prethodnoj godini poslodavci najčešće raspisivali oglase za vozače, prodavace, magacionere, administrativne radnike a i radnike u proizvodnji.
U poslednjih par godina kvalitetni električari zarađuju kao dobri fudbaleri jer je danas veoma teško da dobijete u trenutku kada vam zatreba, uslugu keramičara, građevinaca, vodoinstalatera ili instalatera centralnog grejanja.
“Deficit je veoma izražen u pomenutim oblastima, jer se manjak kvalifikovanih radnika beleži svuda i poslodavci su primorani da se bore za kvalitetne kadrove na tržištu rada. Time se i uslovi rada poboljšavaju, te se poslodavci trude da postanu poželjni kandidatima. Među uslovima rada osim raznih beneficija, međuljudskim odnosima potpada i visina zarade pa se većina trudi da bude konkurentna na tržištu. Na primer u IT sektoru imamo prosek od oko 1.600 evra, dok ovako visoke zarade prate i vodoinstalateri, električari pa čak i šefovi kuhinje. Dešava se da određeni poslodavci nude odlične uslove poput oglasa za vodoinstalatera u kojem je nuđeno 240.000 dinara ili oglasa za električara u kojem je nuđena početna zarada od 150.000 dinara”, rekao je Turinski.
U Srbiji se beleži manjak sručnjaka iz informacionih tehnologija, jer tržište raste i svake godine se otvara sve veći broj IT firmi. Međutim, i pojedine zanatske pozicije beleže deficit radnika.
“Najmanje prijava imaju svakako deficitarne oblasti poput raznih zanata i IT sektora. Poznato je da u IT oblasti nedostaju stručni kadrovi viših senioriteta poput mediora i u najvećoj meri seniora. Do programera sa ovim senioritetima je veoma teško doći i privući ih. Ista takva situacija važi i za zanatske pozicije poput vozača C i D kategorije, ugostitelja, magacionera i građevinskih radnika raznih profila. Brojni deficit svih ovih kadrova je direktan uzrok manjeg broja prijava”, rekao je menadžer.
Prema podacima ovog sajta, ponuda part-time poslova je u porastu iz godine u godinu, ako pričamo u brojkama u 2020. je na raspolaganju bilo 462 ovakve pozicije, a 2021. je zabeležen skok od 73% odnosno 798 pozicije,dok je u 2022. godina bilo čak 982 part time poslova.
“Kao i part-time pozicije i remote pozicije doživljavaju još veću ekspanziju u poslednje tri godine i ono što možemo da predvidimo jeste da će takvih pozicija biti sve više narednih godina. Ovaj trend naročito se beleži u IT sektoru, međutim tu si i pozivni centri, marketing sektor… 2021. godina je završena sa skoro 3.000 remote pozicija, a 2022. sa 4.000”, zaključio je Turinski.
Turizam je 2020. pretrpeo najveću krizu. Međutim, nakon popuštanja mera i ovaj sektor se značajno oporavio, pa ako se uporedi sa 2020. godinom u 2021.godini je bilo 22% više oglasa, a čak u 2022. za 137% nego 2020. godine. Radnici u turističkim agencijama, turistički vodiči i resepcioneri bila su najtraženija zanimanja.
Izvor: kurir.rs
