Đurđevdan, jedan od najvećih praznika u Srbiji, obeležen je bogatim nasleđem narodnih običaja i verovanja, koja su postojala čak i pre prihvatanja hrišćanstva. Sveti Đorđe, kojem je ovaj dan posvećen, zamenio je u narodnoj svesti staroslovenskog boga plodnosti – Jarila.
Ovaj praznik nosi sa sobom mnoga magijska značenja, a verovalo se da donosi zaštitu, zdravlje i plodnost. Đurđevdan je ujedno i dan kada se izvode brojni rituali, naročito oni vezani za pročišćenje od negativne energije.
Kiša na Đurđevdan: šta stari kažu?
Jedno od poznatih verovanja jeste da vremenske prilike na Đurđevdan najavljuju kakva će biti godina. Ako je dan vedar, očekuje se rodna i plodna godina. Nasuprot tome, kiša na Đurđevdan i dan posle njega, prema narodnom predanju, nagoveštava sušno leto. Takođe, u Srbiji postoji izreka: koliko puta zagrmi pre Đurđevdana, toliko tovara žita će biti te godine.
Đurđevdan se smatra idealnim danom za uklanjanje uroka i negativne energije. Jedan od glavnih običaja je ritualno umivanje vodom u kojoj je prethodnog dana bilo prvo uskršnje jaje (obično crveno), a oko posude su obmotani stručci lekovitog bilja – kukurek, oman i ljošćan. Voda se ostavlja da prenoći napolju, kako bi upila rosu, a na praznik se tom vodom umivaju svi članovi domaćinstva uz verovanje da se na taj način sa sebe skidaju čini i da dobro pobeđuje zlo.
Uoči praznika, ispred kuće se ostavljaju stručci omana da pokupe rosu. Nakon toga se unose unutra i suše. Osušeni oman se koristi kasnije u ljubavnim ritualima, dok se veruje da bosiljak koji je pokupio rosu u noći pred Đurđevdan ima posebna, magijska svojstva.
Izvor: espreso.co.rs
