U danima rastuće inflacije, gde su poskupljenja svakodnevna, ljudi se na sve načine dovijaju kako bi izašli na kraj sa svim troškovima i računima. Dobar deo primanja ode na hranu, te su mnogi prinuđeni da u cilju uštede promene navike u ishrani.
Tako je učinila i tridesetogodišnja Beograđanka Violeta M. i sa javnošću je podelila svoje “trikove” kako da uštedimo na poslu i sačuvamo koji dinar u džepu.
Naime, Violeta je zaposlena puno radno vreme, i njen ritam u toku dana je sledeći: ustane, popije kafu kod kuće, spremi se za posao, a onda nakon osam sati rada, stiže kući oko 18h, kada sprema večeru.
“Kada radite i stalno ste u mašini, često nemate vremena da spremate obroke ili da planirate mnogo unapred. Ali, cene koje ovih dana viđam u marketima i pekarama, umnogome su promenile moj odnos prema starim navikama. Nikad nisam bila veliki trošadžija, ali 100 po 100 dinara, i začas ode nekoliko hiljada, praktično ni na šta”, kaže Violeta.
Primećuje kako njene kolege koje kupuju hranu u restoranu u sklopu firme, ostavljaju po 500, 600 dinara za jedan obrok. “Samo izračunajte. Za 22 radna dana, to je 11.000 do 13.000 za jedan obrok na poslu. Dakle, 100 evra, što je dobar deo nečije plate”, izračunala je Violeta a onda odlučila da promeni navike u ishrani i kupovini.
Umesto da svaki dan kupuje jogurt u čaši/flašici, koji je sada od 40 do 60, 70 dinara, odlučila je da kupuje litarsko pakovanje i da ga drži na poslu u fižideru.
Umesto da kupuje kafu na poslu/automatu, kupila je veliko pakovanje u marketu, kako bi sama pravila kafu na poslu. Doručak iz pekare je zamenila domaćim sendvičem, ovsenom kašom koju nosi u plastičnoj kutijici i prelije vrućom vodom na poslu, ili voćem koje kombinuje s kikiriki puterom.
Ponekad nosi ceo ručak od kuće, ponekad delimično.
“Pet radnih dana, 5 čaša jogurta (180 grama) po ceni od po 40 dinara. To je ukupno 200 dinara. Za isti novac kupim 1,5 kg jogurta, koji mi traje barem nedelju dana. Ponekad uzmem i litar jogurta za nekih 130 dinara, koji mi traje pet dana dok sam na poslu. Tu uštedim oko 70 nedeljno, ili skoro 300 dinara mesečno”, kaže Violeta.
“Dešavalo se da u toku dana popijem do dve kafe na poslu, što je oko 200 dinara ako kupujem na automatu. Za pet radnih dana, to je 1.000 dinara. U jednom trenutku sam shvatila da dajem do 4.000 dinara mesečno na kafe na poslu, umesto da kupim teglu za 500, 600 dinara, koja će mi isto toliko trajati. Tu mi je ušteda nekih 3.000 dinara, zavisno od kupovine u danu”.
“Takođe, shvatila sam da mnogo dajem za doručak iz pekare, koji samo “protrči” kroz mene. Pritom, i pekare su poskupele. U proseku sam davala 100 do 150 dinara za neko pecivo od 100 grama, a pritom i nisam mnogo sita. Za isti novac kupim hleb koji mi traje danima. Počela sam da pravim sendviče. Ovako sam mesečno davala oko 3.000 dinara za doručak, a sada dajem barem upola manje. I 1.500 dinara uštede nije zanemarljivo, uz sve druge troškove”, kaže Beograđanka.
“Verovatno većini najviše novca odlazi na ručak. Salatu, recimo, možete nositi u kutijici, neki prilog (npr. pirinač) takođe, kao i hleb. Onda eventualno kupim tunjevinu na sniženju ili komad mesa na poslu, što me košta 150 do 200, umesto 300/400 dinara. Dakle, umesto 8.000, sada dajem četiri do pet hiljada mesečno za ručak na poslu.
Računica kaže da je Violeta na mesečnom planu uz ovaj sistem uspela da uštedi 9.000 do 10.000 dinara, ili između 2.000 i 2.500 dinara nedeljno.
Izvor: espreso.co.rs
