Izmene rokova trajanja deo su reforme sistema označavanja hrane, kao i porekla i sastava prehrambenih proizvoda u EU, ali uprkos najavama, na policama domaćih marketa primetno je da su se dosadašnje oznake roka trajanja zadržale.
Veliki deo građana ne razume oznake rokova trajanja hrane, što je jedan od uzroka velike količine bačene hrane, kako u Srbiji tako i Evropi, zbog čega je Evropska komisija donela odluku o pojednostavljivanju propisa.
Ipak, izgleda da se još uvek nisu usuglasili kako će novi sistem označavanja izgledati, a profesorka Hemijskog fakulteta dr Dušanka Milojković Opsenica navodi da je moguće da je trenutno u toku prelazni period, ali i da nije isključeno da su zemlje članice Evropske Unije promenile sistem oznaka, iako naši građani u marketima i dalje mogu da nađu dve oznake: “Upotrebljivo do” i “Najbolje upotrebiti do”.
“Oznaka ‘Upotrebljivo do’ se odnosi na namirnice sa relativno kratkim rokom upotrebe, odnosno na lako kvarljive namirnice kao što su sveže meso, mleko i mlečni proizvodi. ‘Upotrebljivo do’ zaista znači da do navedenog roka namirnicu treba upotrebiti, pre svega iz mikrobioloških razloga, ali i drugih”, objašnjava profesorka.
S druge strane, kada je u pitanju oznaka “Najbolje upotrebiti do”, prema odluci Evropske komisije, ona više ne bi trebalo da se primenjuje od januara ove godine jer je unosila zabunu među potrošače.
“Namirnice koje su nosile tu oznaku ne znači da po isteku roka trajanja nisu bile za upotrebu, tj. da nisu ispunjavale uslove kvaliteta”, ukazuje naša sagovornica. Kako navodi, u pojedinim zemljama bilo je pokušaja uvođenja alternativnih oznaka kao što je npr. “najbolji kvalitet do”, ali i „upotrebljivo i po isteku roka”, što je bilo još rogobatnije od oznake “najbolje upotrebiti do” koja više ne bi trebalo da se koristi.
“Ta oznaka je zaista zbunjujuća i nikako ne doprinose tome da se smanji količina hrane koja se baca”, ističe naša sagovornica.
Profesorka Milojković Opsenica kao idealno rešenje vidi korišćenje pametnih pakovanja, međutim, problem je što su ona jako skupa, ne samo za naše tržište, već i za evropsko, pa i svetsko.
“Idealno bi bilo da koristimo tzv. pametna pakovanja, tj ambalaže koje imaju indikator kvaliteta namirnica. Na osnovu tog pokazatelja mogli biste da zaključite da li je namirnica prikladna za upotrebu ili ne”, ukazuje stručnjak.
Na kraju, ako uzmemo kao primer mlečne proizvode, svedoci smo da oznaka “ upotrebljivo do” stoji na mnogima od njih koji se mogu koristiti i po nekoliko nedelja nakon isteka datog roka.
“Nisam sigurna da li proizvođači to rade, ali Idealno bi bilo da se pred istek roka upotrebe analizira određeni broj uzoraka i da se onda eventualno prema rezultatima te analize produži rok upotrebe pojedinih proizvoda”, zaključuje profesorka za naš portal.
Izvor: mondo.rs
