Božićni post, koji traje 40 dana, počinje u četvrtak 28. novembra i završava na Badnji dan, 6. januara. Ovaj post je vreme pripreme pravoslavnih vernika za praznovanje rođenja Isusa Hrista, odnosno Božića, koji je najradosniji dan za hrišćane.
Započinjanje posta u ovom periodu nije samo fizičko uzdržavanje, već poziv na duboko duhovno usmerenje, kako bi vernici čistili svoje telo i dušu. Kroz post, vernici ne samo da se odriču određene hrane, već i grešnih misli, želja i dela, usmeravajući se na unutrašnju disciplinu i rast u veri.
Telesni post je uzdržavanje od hrane životinjskog porekla, odnosno mesa, mlečnih proizvoda, jaja i alkohola. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim sredom i petkom, kada se posti „na vodi“, što znači da se u tim danima ne koristi ulje. Riba je dozvoljena svake subote i nedelje, kao i na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice, bez obzira na to da li taj praznik pada u sredinu nedelje. Poslednja nedelja božićnog posta je najstroža, bez upotrebe ribe, a po mogućstvu se posti potpuno „na vodi“. Na Badnji dan, poslednji dan posta, vernici ne jedu ni ulje ni vino, već se strogo pridržavaju posta „na vodi“, što simbolizuje pripremu za najuzvišeniji trenutak – dolazak Božića.
Međutim, telesni post ne bi imao pravi smisao bez duhovnog postа. Sveti Jovan Zlatousti podsećao je da post bez duhovnog zalaganja nije pravi post.
“Ne govori mi “mnogo sam dana postio, nisam jeo ovo ni ono, nisam pio vina, odoleo sam nečistoti”, nego mi pokaži jesi li postao krotak, pošto si bio gnevljiv, i jesi li postao čovekoljubiv, pošto si dotle bio prek, jer ako si opijen gnevom, zašto mučiš svoje telo? Ako su unutar tebe zavist i koristoljublje, kakva je korist od toga što samo vodu piješ?
Ovo nas podseća da post treba biti sredstvo za unutrašnje preobražavanje, a ne samo fizičko uzdržavanje. Duhovni post znači odricanje od zlih misli, gneva, sebičnosti i nečistih želja. On nas poziva na promene u srcu, kako bi naša dela i reči postali odraz istinske ljubavi prema Bogu i bližnjima.
Post je poziv na unutrašnje čišćenje, ali i na duhovni rast kroz molitve, pokajanje i činjenje dobrih dela. Kroz post, vernici mogu da izgrade unutrašnju čistoću, postajući bolji, smireniji, blagi i puni ljubavi. U Svetom Pismu stoji: „Ljubi bližnjeg svog kao sebe samog“, što znači da pravi post vodi ka većoj ljubavi i poštovanju drugih, da bismo ih prihvatili kao braću i sestre u Hristu. Kroz post, vernici ne samo da čine dobro sebi, već i čine dobro svima oko sebe.
Suština posta je približavanje Bogu. Sveti oci često ističu da post treba da bude most koji nas vodi ka Bogu, kroz koji se čistimo i pripremamo za susret sa Hristom. U pravoslavnoj tradiciji, post je uvek povezan sa pričestom – bez pričešća, post gubi svoju punu vrednost. Sveti Jovan Zlatousti jasno kaže da se spasenje ne postiže samo trudom i naporima vernika, već se postiže kroz blagodat Božiju, koja se daruje kroz telo i krv Hristovu. Upravo kroz pričešće, vrhunac posta se ostvaruje, jer nam omogućava da postignemo najuzvišeniju zajednicu sa Bogom.
Period posta nas poziva da, uprkos svim izazovima svakodnevnog života, pronađemo unutrašnji mir i usmerimo se ka duhovnoj radosti. Post nas priprema za slavljenje Božića, za radost što je Bog postao čovek i došao među ljude, kako bi nas oslobodio greha i smrti. U tom smislu, božićni post nije samo vreme uzdržavanja od hrane, već vreme duhovnog obnavljanja, koje nas vodi ka svetoj zajednici sa Bogom.
Izvor: zena.blic.rs
