Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Vaznesenje Gospodnje ili Spasovdan. U mnogim mestima u Srbiji obeležava se i kao zavetina – praznik celog naselja. Ovaj praznik pada 40 dana posle vaskrsenja Hristovog, i uvek u četvrtak.
Nakon što se Gospod kroz četrdeset dana iza svoga vaskrsenja javljao učenicima govoreći im o Carstvu Božijem i pošto im je zapovedio da se ne odaljuju od Jerusalima već da čekaju obećanje Svetog Duha, Gospod je izveo svoje učenike do Vitanije, podigao ruke, blagoslovio ih i uzneo se na nebo. Toga dana Hristos im je rekao:
“Idite po svem svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen”.
Na Spasovdan se ne rade teški poslovi, pošto važi za praznik koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti. Praznik je stočara i zemljoradnika i smatra se najsrćnijim danom u koji valja započinjati nove poslove. Prema običajima, na sutrašnji dan se muškarci ne briju, žene se ne umivaju, a deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.
Izvor: kurir.rs
