Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju praznik Preobraženje Gospodnje, koji je posvećen trenutku kada se, kako kaže hrišćansko predanje, Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost.
Preobraženje Gospodnje je događaj koji je opisan u Jevanđeljima Novog zaveta, tokom kojeg je Isus Hrist postao kao svetlost. Pravoslavni vernici ga slave 19. avgusta, a ove godine pada u subotu. Posvećeno je Hristovom preobraženju na gori Tavor, kada je najavljeno stradanje i slava sina božijeg. Jednoga dana, treće godine propovedi na zemlji, Isus na molitvu povede apostole Petra, Jakova i Jovana na goru Tavor.
Dok se molio, njegovo lice se izmeni i zasija kao sunce, a odeća mu postade sjajna i bela kao sneg. Tako se on preobrazi pred njima, čime se prvi put božanska priroda Isusova učinila vidljivom. Na ikoni Preobraženja predstavljen je Isus Hristos na gori u beloj odeći, okružen svetlošću, sa Ilijom i Mojsijem. Dok ih blagosilja iz njega se širi svetlost. Na desnom vrhu stoji Mojsije i drži tablice Zakona, na levom prorok Ilija. Ispod planine leže trojica učenika, Petar, Jakov i Jovan.
Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao letnje Bogojavljenje, jer su se otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca. Veruje se da se, uoči praznika, na nebu otvaraju “Božja vrata” na kojima se pojavljuje sam Gospod i ispunjava želje.
Na kraju svetih liturgija osveštava se grožđe i deli narodu, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, a u krajevima gde nema grožđa, neko drugo voće. Na Preobraženje se preobražava list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija, te se tako smatra da se na sutrašnji dan završava leto. Veruje se takođe da se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava, zato treba u ponoć pogledati u nebo.
U narodu se Preobraženje slavi kao prelaz iz letnjeg u zimski period, kad vazduh i voda postaju hladniji, lišće počinje da žuti i sve u prirodi što je do tada bujalo polako vene.
Već oko Preobraženja prolaze nesnosne vrućine i vreme postaje hladnije, naročito noću. Zbog te promene u prirodi nastala je u narodu izreka: “Preobraženje je, preobražava se i gora i voda”. Verovalo se da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.
Žene uoči Preobraženja vežu crveni ili beli konac oko ruke i pomisle želju. Ako se konac ne prekine u toku dana, želja će im se ispuniti. Na ovaj dan se ne radi, a na ovaj dan ne treba preko dana lenčariti i spavati, jer ko tada odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv.
Nije dobro ni da neko plače jer će plakati cele godine, a ni da ljudi ceo dan provedu u kafani – da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće. Aliobavezno treba da prvi put probate grožđe.
Na ovaj dan se strogo posti, a u šumadijskim selima je običaj da se pričešćuju u crkvi. Vašari s narodnim veseljem i dan danas se održavaju svuda u Srbiji. Verovanje je da ako je na ovaj dan lepo vreme, sledeće godine neće biti dobra letina.
Izvor: kurir.rs
