Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju pojavu časnog krsta u Jerusalimu. U vreme cara Konstansa i patrijarha jerusalimskog Kirila, pojavi se izjutra u devet sati Časni Krst nad Golgotom prostirući se do iznad Gore Maslinske.
Taj krst bio je svetliji od sunca i lepši od najlepše duge. Sav narod, i verni i neverni, ostaviše svoje poslove i u strahu i divljenju gledaše to nebesko znamenje. Mnogi nevernici obratiše se veri Hristovoj, a tako isto i mnogi jeretici ostaviše jeres i vratiše se Pravoslavlju.
Povod za pojavu krsta je slučaj nasleđivanja carskog presta Konstantina Velikog od strane njegovog sina Konstancija, koji je bio dokazani jeretik. Za razliku od njega, svi građani Jerusalema pohrlili su u crkvu, kako bi jednoglasno proslavljali ime Isusa Hrista.
Tada se nevernici i jeretici, neprijatelji Hristovog Božanstva, ispuniše stida, videći u pojavi Krsta veliku božansku slavu i silu Gospoda Hrista. Tako je sama stvarnost tada posvedočila da je hrišćanska vera – prava, istinita i blagočestiva. Ovo prikazanje bilo je razlog da mnogi prihvate pravoslavlje, da se pokaju i prime sveto krštenje.
Prema narodnom verovanju, na ovaj praznik u kasnim večernjim satima valja gledati u nebo i ako vidite četiri zvezde, postavljene tako da obrazuju krst, ispuniće vam se želja. Sutra se uzdržavajte od bilo kakvih ženskih poslova, popt šivenja, heklanja, veza.
Kurir.rs
