Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Uspenije Presvete Bogorodice ili Veliku Gospojinu, kako se još u narodu zove taj praznik. Uspenje Presvete Bogorodice spada u Bogorodične praznike, kome prethodi dvonedeljni post.
Predanje kaže da je Majka Božija živela 60 godina i da je bila svedok mnogih slavnih događanja u vezi sa širenjem vere u Isusa Hrista. Mnoge porodice u Srbiji proslavljaju ovaj praznik kao porodičnu slavu, a često je i crkvena, ili slava celog sela.
Prema starom narodnom verovanju, u periodu između dve Gospojine, koji se naziva i Međudnevnica, važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke.
Na ovaj praznik ne treba obavljati kućne poslove, što naročito važi za žene. Za praznik Uspenja Presvete Bogorodice takođe nije dobro išta raditi rukama, ili započinjati nov posao.
Nekada se Velika Gospojina u Srbiji slavila uz vašare i sabore na kojima su se ljudi u prazničnom raspoloženju okupljali radi upoznavanja, druženja ili trgovine. Na vašarima su se momci i devojke upoznavali, igrali u kolu, a tu su se najčešće i svadbe ugovarale.
Takođe, u narodu postoji verovanje se da bilje i trave ubrane na Veliku Gospojinu imaju izuzetno lekovita svojstva. Beru se borovnice i lekovite trave, a veruje da se će one doneti zdravlje i blagostanje svima u domu.
Izvor: magazin.novosti.rs
