Srpska pravoslavna crkva i vernici sutrašnju subotu obeležavaju kao Teodorovu (Todorovu) subotu, jer je posvećena Svetom velikomučeniku Teodoru Tironu. Običaj je da se vernici, koji su celu nedelju postili, pričešćuju. Nekada su se na ovaj dan pričešćivali i đaci.
Teodorova ili Todorova subota uvek pada u prvu subotu Velikog Vaskršnjeg posta. Sveti Todor veruje je zaštitnik stoke, naročito konja, pa se ovaj dan naziva još i Konjski dan – kada se konji ne prežu (u kola) već samo jašu. U takovskom kraju ovaj svetac se slavi, jer se veruje da leči od nesvestice. Seljaci u to vreme odlaze u obližnje manastire sa bolesnima, pale sveće i mole se svecu za zdravlje.
Trke konja su se na ovaj dan organizovale u Šumadiji. Uopšte, u mnogim selima se konji jašu, i pokazuju po selima. Srbi, Makedonci i Bugari veruju da Sv. Todor, u vidu noćnog jahača tokom Todorove nedelje može da donese bolesti i ludilo. Na ovaj praznik u selima istočne Srbije priprema se žito kao za svaku Krsnu slavu. Pravi se i kolač na kome se obavezno nalaze ukrasi u obliku konja ili potkovice.
Na taj dan se pali smeće (radi zaštite, tj. za zdravlje konja i porodice, radi odavanja poštovanja demonima i kao zaštita od zmija). Izuzetno, ako je neophodno, dete se i na taj dan može okupati, ali se obavezno stavlja potkovica u korito s vodom. Neveste se tog dana ne smeju češljati zbog zmija. Todorov kult, kao ostatak tračkog konjanika, prisutan je u Istočnoj Srbiji, dok je u drugim delovima skoro iščezao.
Izvor: pink.rs
