Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra proslavljaju praznik Svetog Kirjaka, u narodu poznatiji i kao Miholjdan. Prema narodnom verovanju, nakon Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela. Oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati su kao Miholjsko leto.
Sveti Kirjak je rođen u Korintu krajem četvrtog veka i smatran je stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina. Vrlo rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i dobio početna uputstva o monaškom životu. Poštovan je kao iscelitelj i utešitelj bolesnih i nevoljnih. Živeo je 109 godina.
Za razliku od mnogih drugih crkvenih praznika, kada se “zabranjuje ovo ili ono”, naši stari su verovali da na sutrašnji dan baš treba raditi – ali ne u kući. Takođe, na Miholjdan se ne treba venčavati. I ovo je verovanje takođe utemeljeno na tome da svatovi ne bi mogli da okupe goste jer su svi zauzeti drugim poslovima za pripremu za zimu.
Kako kaže narodno verovanje, na Miholjdan ne treba obavljati kućne poslove, čistiti, spremati i slično. Ovo verovanje se uvrežilo u narodu zbog toga što treba prvo posvršavati sve poslove napolju koji ne mogu da čekaju zimu i hladnoću.
Sutrašnji dan se naziva i mišji dan. Veruje se da miševi i ostale poljske životinjice do Miholjdana moraju dopremiti hranu u svoja skladišta za zimske dane. Shodno tome Miholjdan se smatra i danom posle kojeg treba polako početi sa pripremom zimnice. Takođe se veruje i da su rođeni na ovaj dan posebno nadareni i da će imati mnogo sreće u životu.
Izvor: magazin.novosti.rs
