Krstovdan je veliki praznik koji se obeležava dva puta godišnje: 18. januara i 27. septembra. Na ovaj dan, pravila nalažu da se strogo posti, a u narodu važi izreka “Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti”. Na jesenji Krstovdan jede se samo grožđe i hleb, i tako tokom čitavog dana.
Kako kaže narodno verovanje, da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema. Naši stari su verovali da je ovaj dan dobar za sadnju voća, te su taj posao obavljali na Krstovdan, kako bi se grane što više razgranale.
Takođe se veruje da ovaj dan može predskazati i kakva nas zima čeka, ali i da li će godina biti rodna.
Ukoliko je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, sledeća godina će biti sušna. Ako do Krstovdana ne odu laste, zima će biti blaga. Tiha kiša na Krstovdan najavljuje blagu zimu. Ukoliko pak zagrmi na taj dan, godina će biti plodna. Ukoliko je Krstovdan oblačan, zima će biti bogata snegom. Ako je dan vedar, biće suvomrazice.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Običaj je da se na današnji dan bere i osvećuje bosiljak.
Izvor: stil.kurir.rs
