Srbija je prihvatila obavezu da poveća cenu struje za najmanje sedam odsto od 1. oktobra ove godine, prema dokumentu koji je danas objavio Međunarodni monetarni fond (MMF). Dokument sadrži pregled mera koje će vlasti Srbije sprovesti tokom narednih 36 meseci.
Dokument, koji je objavio MMF, uključuje i Programsku izjavu potpisanu 20. juna od strane premijera Đure Macuta, guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković i ministra finansija Siniše Malog.
„Planiramo da implementiramo povećanje regulisane (kućne) tarife za struju od najmanje sedam odsto od 1. oktobra 2025. godine“, navodi se u izjavi, uz najavu da će sledeće povećanje regulisane tarife biti realizovano najkasnije do 1. oktobra 2026. godine.
Poskupljenje struje bi trebalo da bude „najmanje inflacija plus jedan procentni poen“, kako je naznačeno u dokumentu. Vlasti objašnjavaju da je razlog za poskupljenje struje „poboljšanje finansijske pozicije Elektrodistribucije Srbije i potreba za investicijama u energetsku infrastrukturu“.
Pored struje, očekuje se i poskupljenje putarina, jer je vlast preuzela obavezu da „donese odluku o povećanju putarina na autoputevima od jula 2025. godine“ i da ih „povećava godišnje uoči letnje sezone za najmanje stopu inflacije“.
Ova mera je već primenjena, a planira se i uvođenje nove putarine – za kamione na regionalnim putevima. Do septembra ove godine biće razvijen predlog za „uvođenje putarine za kamione na regionalnim putevima kako bi se povećali prihodi u skladu sa potrebama održavanja puteva“.
Vlasti su se obavezale da će poštovati „specijalno fiskalno pravilo“ koje ograničava ukupan iznos plata u javnom sektoru na maksimalno 10 odsto BDP-a. To znači da javne plate mogu rasti samo u skladu sa rastom ekonomije, ali ne više od tog procenta.
„Očekujemo da masa javnih plata bude 10 odsto BDP u 2025. godini, u skladu sa specijalnim fiskalnim pravilom,“ navodi se u dokumentu.
Praktično, to znači da vlast neće moći da povećava plate u javnom sektoru ad hoc, već mora da pazi da ukupan iznos plata ne premaši ovu granicu, a ta obaveza važi tokom celog aranžmana sa MMF-om, koji traje do 2027. godine.
Penzije će se povećavati samo prema automatskoj formuli definisanoj Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju. Vlast se odrekla mogućnosti da ih povećava po svojoj volji, pa će povećanja biti striktno u skladu sa zakonom, bez dodatnih isplata penzionerima.
„Povećanja rashoda za penzije će striktno slediti godišnji mehanizam indeksacije definisan u penzijskom zakonu, i neće biti povećanja penzija ‘preko reda’ niti bonus isplata penzionerima“, stoji u obavezama koje je vlast potpisala.
Ova ograničenja predstavljaju način kontrole javnih rashoda i sprečavanje populističkih mera koje bi mogle ugroziti stabilnost državnih finansija.
Vlast se obavezala i da „fiskalni deficit neće biti veći od tri odsto BDP tokom 2025-27“, a od 2028. godine, „ciljaće se deficit od ne više od 2,5 odsto BDP“.
Jedan od najambicioznijih ciljeva odnosi se na Poresku upravu Srbije, koja će do 2025. godine zaposliti 1.000 stalnih i 800 privremenih radnika, kako bi se rešio „značajan HR pritisak zbog talasa penzionisanja“ i potrebe za usklađivanjem znanja osoblja sa predstojećom implementacijom COTS IT sistema.
Do kraja 2025. godine, trebalo bi da bude usvojen „plan restrukturiranja EPS“, a takođe se planira i ubrzanje implementacije ovog plana. Od marta 2026. godine, vlasti će „godišnje objavljivati podatke o vrednosti nabavki po posebnim zakonima“, čime žele da povećaju transparentnost u javnim nabavkama, koje su trenutno izuzete od standardnih procedura.
Do jula 2026. godine, Ministarstvo finansija će po prvi put objaviti „izveštaj o poreskim olakšicama“, kako bi se razjasnilo koliko budžet košta postojeći sistem poreskih povlastica.
Narodna banka Srbije obavezala se da će „održavati restriktivnu monetarnu politiku“ dok se inflacija ne stabilizuje oko ciljanih 3%. Programska izjava, koja je potpisana 20. juna, deo je aranžmana sa MMF-om pod nazivom „Instrument za koordinaciju politika“, koji traje 36 meseci.
Za razliku od prethodnih aranžmana, ovaj ne uključuje finansijsku podršku Fonda, već predstavlja vid „sertifikacije“ ekonomske politike Srbije. Sledeći pregled implementacije dogovorenih mera planiran je za oktobar ove godine.
Izvor: nova.rs
