Sve je više poslodavaca koji imaju problem da pronađu određene profile radnika, tako da nije ništa čudno što će Beograđane uskoro prevoziti Turci, Indijci, Rusi, ali i vozači iz Bangladeša i Sri Lanke.
Situacija u javnom prevozu nije uopšte dobra, a ništa nije bolje ni u građevinarstvu, poljoprivredi, a stranci nas već često uslužuju i u restoranima, picerijama, a uveliko rade i kao dostavljači hrane.
Broj stranih državljana koji su dobili srpsku radnu knjižicu veći je za 3.746 ljudi u odnosu na prošle godine. Podaci koje ima Nacionalna služba za zapošljavanje pokazuju da je tokom cele 2021. ukupno 23.662 stranca dobilo radnu dozvolu, dok ih je ove godine do sada već 27.408.
Međutim, ovo nije konačna lista radnika iz inostranstva koji su zaposleni kod naših poslodavaca, pošto mnogi pronalaze posao i preko agencija posrednika koje se bave zapošljavanjem stranih radnika, a dolaze i direktno preko firme. Ovi ugovori sa stranim državljanima sklapaju se na šest meseci do godinu dana najčešće.
– Prošle godine je najveći broj dozvola izdat državljanima Turske, Kine, Ruske Federacije, Ukrajine, Indije i Severne Makedonije, dok su ove godine na listi i Kubanci. U službi kažu da ne raspolažu pouzdanim podacima o njihovim profesijama.
Potrebe privrednika su zaista velike za stranim radnicim, pa se i očekuje da u narednom periodu one budu još veće. Velika je potražnja na građevini, jer tu nedostaju kadrovi i sa srednjom i sa visokom stručnom spremom, jer među stanovništvom naše države nema interesovanja za tim poslovima.
Nacionalna služba, nema podatke o sektorima u kojima se stranci u Srbiji najčešće zapošljavaju, ali ono što se zna je da je veliki broj njih angažovan na infrastrukturnim projektima u našoj državi.
Nekada su na našim njivama radili Rumuni i Bugari, a danas se za te poslove najviše odlučuju Uzbekistanci i Indijci, odnosno najviše ih je prijavljenih kroz ovaj sistem.
– Dolaze ljudi iz zemalja u kojima je cena radnog sata mnogo niska, ali i iz onih koje investiraju kod nas – kaže Duško Vuković, potpredsednik Saveza Samostalnih sindikata Srbije.
– Iako većina njih radi za minimalac, njima je 300 evra mesečno jako primamljiv iznos. Problem je što u takvim slučajevima nema kolektivnog ugovora, što je velika opasnost, jer se na taj način stvara nelojalna konkurencija našoj radnoj snazi.
Potpredsednik SSSS takođe kaže da je neprimereno da se, dok ima nezaposlenih na našem birou rada, zapošljava strana radna snaga. On je mišljenja, da bi trebalo dati prednost našim radnicima ili im dati mogućnost da se prekvalifikuju ako je moguće.
– Mi smatramo da su stranci problematičnog kvalifikacionog i stručnog kvaliteta, a sve ih je više na našem tržištu. MUP, a ni drugi zvanični državni organi nemaju podatke koliko stranih radnika je angažovano, jer mnogi dolaze na crno preko raznih agencija za zapošljavanje – kaže Vuković.
Prema nezvaničnim podacima, u Srbiju se, u poslednjih nekoliko meseci doselilo više od 100.000 Rusa. Oko 2.500 njih već je otvorilo svoje firme, dok su se neki zaposlili u stranim i domaćim kompanijama. Dosta njih radi u IT sektoru, ali većina radi svoj posao onlajn, tako da nisu angažovani kod domaćih poslodavaca.
Izvor: kurir.rs
