Početkom avgusta, poskupljenje naknada u nekoliko banaka, kada su u tarifnicima osvanuli i iznosi za pojedine usluge koje se dosad nisu primenjivali otvorilo je pitanje koliko često banke mogu da menjaju cenovnike i šta sve smeju da naplaćuju.
Set mera koji je Narodna banka Srbije juče usvojila trebalo bi bar donekle da uvede red u ovu oblast. Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković je rekla da su se sa ovom odlukom saglasile sve banke u Srbiji.
Najvažnija mera je da u narednih godinu dana nijedna banka neće povećavati naknade za svoje usluge.
Prema podacima NBS, od januara 2021. godine do sada od 21 banke koje imaju pakete računa za fizička lica njih 14 podiglo cene svojih usluga, dok dve od njih nisu menjale naknade za vođenje tekućih računa. Trenutna cena korpe osnovnih bankarskih usluga je kod navedenih banaka u odnosu na decembar 2020. godine povećana za 13 odsto.
“Sve banke koje su podizale svoje naknade i provizije od 1. januara 2021. godine do danas prihvatile su da godinu dana, počev od 1. septembra, te provizije i naknade naplaćuju uz umanjenje od 30 odsto, ali ne ispod visine koja je važila pre povećanja. Na današnjoj sednici Izvršnog odbora usvojena je i odluka o platnom računu sa osnovnim platnim uslugama. Za 150 dinara mesečno održavanja građani će imati osnovni dinarski tekući račun, besplatno podizanje gotovine sa šaltera i bankomata svoje banke, kao i besplatnu debitnu karticu“, rekla je Tabaković.
U NBS kažu da će novim merama, cena korpe osnovih bankarskih usluga biti u najvećoj meri vraćena na nivo iz decembra 2020. godine. Od 6,8 miliona ukupno otvorenih dinarskih računa, navedenim aktivnostima biće obuhvaćeno 70 odsto, a kod 50 odsto NBS očekuje da će doći i do smanjenja naknade za održavanje tekućeg računa.
1. Moratorijum na poskupljenje od godinu dana
Guvernerka Jorgovanka Tabaković je izjavila da je NBS povodom najava i odluka pojedinih banaka da povećaju naknade za određene usluge povezane s platnim računima preduzela čitav niz aktivnosti kako na planu pripreme odgovarajućih propisa, tako i u dijalogu supervizora s predstavnicima bankarskog sektora.
Neposredan rezultat tih aktivnosti je odluka svih banaka koje su povećavale naknade za platne usluge građanima od 1. januara 2021. godine da te naknade od 1. septembra umanje za 30 odsto u narednom periodu ili ih vrate na nivo pre njihovog povećanja.
Procena Narodne banke Srbije je da će očekivana ušteda navedenog smanjenja za građane za narednih 12 meseci iznositi više od 7 milijardi dinara, od čega se na uštedu po osnovu umanjenja naknade za održavanje tekućeg računa odnosi oko 2,5 milijarde, na uštedu po osnovu umanjenja naknade za izvršena plaćanja odnosi oko 1,5 milijardi dinara, dok se ostatak od oko 3 milijarde odnosi na uštedu po osnovu umanjenja ostalih naknada.
2. Platni račun po garantovanoj ceni
Tabaković je najavila da će NBS omogućiti građanima da dobiju minimalne bankarske usluge po garantovanoj ceni, bez dopunskih naknada i taj račun će koštati 150 dinara masečno. Na njega će moći da dodaju željene usluge, ali neće ih plaćati više nego klijenti koji ih već imaju u svom paketu.
“Preporučujem da svi građani pređu na ovaj paket, jer će uvek moći da ga dodatno unaprede. Zahtev koji se podnosi banci za garantovani paket, ta banka je dužna da zatvori sve račune i prebaci sredstva, te korisnik nema nikakve druge obaveze. Tako će moći korisnici da zatvore i stare račune koje više ne koriste. Nadam se da će ovo biti dobar regulator tržišta”, rekla je guvernerka Tabaković.
Ovom merom je ograničena i propisana cena paketa platnog računa sa osnovnim uslugama i precizirana njegova garantovana sadržina. Za 150 dinara građani koji se odluče za navedeni paket usluga će imati mogućnost da dobiju tekući dinarski račun u banci, da besplatno podižu gotovinu na šalteru i na bankomatima svoje banke, da dobiju besplatnu debitnu karticu, mobilno i elektronsko bankarstvo koje omogućava i neograničen broj transakcija putem QR koda na prodajnim mestima.
Kod banaka koje naplaćuju naloge putem elektronskog ili mobilnog bankarstva imaju popust od 30 odsto u odnosu na najnižu cenu tog naloga koju plaćaju korisnici ostalih paketa. Pored toga, moći će da taj paket nadograde nekom dodatnom uslugom kao što je kreditna kartica, devizni račun, dozvoljeno prekoračenje ili izdavanje čekova, bez potrebe da prelaze na skuplji paket, a naknada koju za tu uslugu treba da plate je ograničena tako da im se ta nadogradnja isplati više od prelaska na skuplji paket. Svim građanima data je mogućnost da pređu na ovaj paket ukoliko ocene da će on zadovoljavati većinu njihovih potreba i biće u prilici da ga i nadograde dodatnom uslugom.
“Ako se, na primer, korisnik opredeli za račun sa osnovnim uslugama koji će sada koštati 150 dinara, a zatim proceni da mu je potrebna kreditna kartica, radi plaćanja na internetu ili na rate, i da cena sledećeg paketa računa kod te banke iznosi 300 dinara. Korisnik će za korišćenje kreditne kartice plaćati ili iznos koji za korišćenje te kartice plaćaju korisnici ovog sledećeg paketa, a ako korisnici sledećeg paketa tu kreditnu karticu ne plaćaju dodatno, onda korisnika osnovnog računa ta kreditna kartice u ovom primeru ne može koštati više od 75 dinara , odnosno 50 odsto razlike između cena paketa, pa će on i dalje plaćati manje, odnosno 225 dinara, u odnosu na korisnika paketa od 300 dinara kod kojeg je kreditna kartica uključena u paket”, naveli su u NBS.
3. Obaveštavanje NBS o promeni cene
Kao dodatni kontrolni mehanizam postupanja banaka, a u cilju obezbeđenja budućeg transparentnog i jasnog postupanja banaka u slučaju nameravanog povećanja naknada za pružanje platnih usluga, kao i prilikom uvođenja novih naknada NBs je usvojila i Odluku o dopuni Odluke o upravljanju rizicima banke.
“Uveli smo obavezu banaka da nas 45 dana unapred obaveste o nameri da povećaju tarifu za bilo koju uslugu koju pružaju. Time završavamo sa praksom potpune slobode određivanja troškova, naknada i svega ostalog čega smo bili svedoci”, rekla je guvernerka Tabaković.
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović je za Euronews Srbija izjavio da to u svakom slučaju znači veću kontrolu NBS nad komercijalnim bankama.
“Bio je trend zbog niskih kamata, odnosno niskih bankarskih marži, sve banke, ne samo u Srbiji, nego u regionu i Evropi, pa i na globalnom nivou su značajan deo prihoda generisale kroz naknade. Kada su male marže, morate nadomestiti taj deo prihoda i neke banke su stvarno preterale u tome i na različite načine to naplaćuju do klijenata”, rekao je Musabegović.
On je objasnio da, kada su kamatne marže visoke, banke nemaju potrebe za povećanjem naknada u tolikoj meri i napomenuo da je to bila privremena aktivnost.
“Deo te aktivnosti će se smanjiti kako se povećavaju kamate. Slobodno tržište i klijenti u suštini biraju banku na osnovu tarifa koje banka pruža za te usluge, tako da se smanjuje konkurentnost. Mislim da je sve inicirano nezadovoljstvom određenih klijenata banaka i žalbama na prevelike naknade za pojedine usluge. Centralna banka je reagovala sasvim adekvatno”, ocenio je profesor Musabegović.
Izvor: euronews.rs
