Šta Rusi zapravo rade u Srbiji? Najviše ih je u prestonici – Ne traže azil, a na jednom mestu ih nikada nećete videti

|

Veliki broj Rusa stigao je u Beograd, a prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila u Srbiji ima 104.000 ruskih državljana. Mnogi su se odlučili za Beograd jer im nije potrebna viza za ulazak u Srbiju. Tako je porodica Slavin Sankt Peterburg zamenila Beogradom.

“Izabrali smo Beograd zato što moja kompanija ovde ima kancelariju. Bilo je lakše ovde doći, a iz kompanije su mogli da nas podrže i pomognu nam”, kaže za Euronews Srbija Stan Slavin.

Promena sredine, novo okruženje za sve je stresno, a naročito za decu. Zbog toga su Stan i njegova supruga odlučili da ćerku Auroru upišu u ruski vrtić, kako bi lakše komunicirala sa drugom decom. Sada svi zajedno, cela porodica, uči srpski jezik.

“U ovom trenutku mislim da možemo ovde živeti dugo, jer nam je vrlo prijatno. Koliko će to trajati, na žalost ne znam, jer kod nas Rusa ima jedna šala – horizont planiranja je jedan dan”, kaže kroz smeh Junona Slavin.

Mnogi nisu imali već razvijene biznise, pa je tako od migracije iz Rusije, u Srbiji osnovano više od 2.300 firmi. Najbrojniji su programeri, konsultanti, dizajneri.

Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila kaže da je od početka rata u Srbiju stiglo oko 18.000 Ukrajinaca i više od 104.000 državljana Rusije, zapravo toliko njih je prijavilo boravak.

“Naravno, ima i onih koji prijave boravak u Srbiji, a pokušavaju da se domognu neke druge zemlje. Rusima za ulazak u Srbiju nije potrebna viza, a dve zemlje povezane su i direktnim avio letovima, te je i to jedan od razloga zbog čega Rusi kao destinaciju biraju Srbiju. Migracije idu u talasima. Prvi je bio u martu, neposredno po izbijanju rata. Drugi talas u junu, a treći- najmasovniji u septembru nakon što je ruski predsednik proglasio mobilizaciju i on i dalje traje”, objasnio je Đurović i dodao da ruski državljani retko traže azil.

“Kada govorimo ruskim građanima, oni retko traže azil, to su male brojke i uglavnom pokušavaju da svoj boravak reše na drugačiji način – osnivanjem firme ili stupanjem u radni odnos. Retko kada padaju na teret budžeta. To je razlog i zašto oni imaju veću mogućnost da se integrišu i uključe u društvo i što ih vidimo u urbanim sredinama, a manje u kampovima”, pojasnio je on.

Navodi da je vrlo mali broj Rusa i Ukrajinaca u kolektivnim centrima. Dolaze u sredine gde imaju podršku – poslovnih partnera, prijatelja, rodbine. Najviše ih je stiglo u Beograd i to je jedan od razloga zbog čega je u Beogradu sve teže iznajmiti stan, a cene su “skočile u nebesa”.

Izvor: euronews.rs