Ostvarivanje invalidske penzije izgleda jednostavno u teoriji. Samo treba ispuniti određene uslove i dostaviti potrebnu dokumentaciju. U praksi je to sasvim drugačije i često taj proces u Srbiji ume biti dugotrajan i mukotrpan.
Sa poteškoćama u procesu dobijanja penzije suočio se i sagovornik “Nove”, Branko Jokić (56) koji se tokom svog radnog veka iznenada razboleo. Osim mukotrpnog puta do penzije, “počašćen” je i pitanjem: “Šta će ti penzija, kad možeš da koristiš ruke?”.
Branko Jokić bio je profesor književnosti i bibliotekar u jednoj osnovnoj školi u Beogradu. Iznenada se razboleo od mišićne atrofije tipa II, te je invalidska penzija bilo jedino rešenje.
Dočekala ga je procedura koja je bila teška i naporna.
„Maltretiraju nas da obavimo gomilu pregleda. Kad sve to nabavite, kad dođete ispred te komisije, oni se ponašaju kao da vi niste osoba sa invaliditetom. Meni se lično desilo da me pitaju zašto biste vi u penziju kad možete da ruke pomerate“, kaže Branko Jokić korisnik invalidske penzije i predsednik Udruženja invalida „Feniks“.
Sagovornik pomenutog medija navodi i da njegova penzija nije dovoljna za normalan život.
„Ja kao akademski građanin u ovoj državi, sa dodatkom za negu i tuđu pomoć imam penziju 50.000 dinara. Kako čovek da živi sa 50.000, a pogotovo neko sa invaliditetom“, očajan je Branko.
Dodaje i da su iskustva drugih korisnika invalidske penzije u njegovom udruženju – slična. Ističe i da je osim penzija, veliki problem zapošljavanje osoba sa invaliditetom, jer su firme uglavnom neprilagođene, a korisnicima se daju ugovori o prvremenim poslovima.
Od oko 1,7 miliona penzionera u Srbiji, skoro 240.000 prima invalidsku penziju. Taj broj se smanjuje iz godine u godinu. Prosečan iznos invalidske penzije je oko 35.000 dinara, što je ispod republičkog minimalca.
Invalidska penzija se određuje na isti način kao i starosna penzija, s tim što se prilikom obračuna uvećava i za dodati staž koji zavisi od navršenih godina života i pola osiguranika.
Ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, penzija se obračunava prema penzijskom stažu od 40 godina. Dakle, korisnik će imati penziju kao da je radio 40 godina.
Miloš Grabundžija, predsednik Saveza sindikata penzionera Nezavisnost u izjavi za “Novu” navodi da da su uslovi za odlazak u invalidsku penziju napravljeni tako da je korisnik, kako kaže, ne može dobiti sve dok nije praktično na samrti.
„Daje se direktiva komisijama da one odbacuju zahteve. To čujem od onih koji podnose zahteve“, kaže Grabundžija.
Dodaje da se često dešava da ljudi koji su teško bolesni budu odbijeni, jer se ne sme „probiti broj“ onih koji će dobiti invalidsku penziju.
Izvor: nova.rs
