Srđan Đokić (55) iz Beograda sa svega dve godine se obreo u Minhenu. Njegova baka je otišla 1968. godine na rad u Nemačku, a onda je i Srđan dve godine kasnije počeo da živi tamo. U Nemačkoj je proveo 50 godina, živeo je u Minhenu, tamo se oženio i osnovao porodicu. Zbog rastuće inflacije, rešio je da napusti Nemačku. Neko vreme je živeo u Austriji, a onda se spletom okolnosti obreo u Americi, gde uz malo sreće zarađuje veliki novac prodajući palačinke.
“Minhen je jedan od najskupljih gradova posle Londona, prosečna soba za iznajmljivanje ne može da se nađe ispod 700 evra. Plata neoženjenog muškarca je oko 1.500. Oženjeni imaju više plate. Moj stariji sin kao poslovođa u železnici, ima platu 2.300 evra, 970 evra mu je stan, onda dolaze troškovi automobila, struje, telefona. Svaki stan u Nemačkoj plaća 40 evra mesečno televiziju. Legalno možeš da radiš dva posla, na drugom poslu možeš da zarađuješ maksimalno 400 evra mesečno. Teško je da samac koji nije oženjen sam živi tamo. Mnogo je skupo”, otkriva Srđan i nastavlja dalje:
“Država te koči, ako nisi rođen kao milioner, nećeš postati milioner. Od mojih generacija niko nije uspeo da se obogati. Neko da ti pozajmi 100 evra, ma gde. Ljudi jednostavno nemaju novca”, priča Srđan o problemima gastarbajtera.
“Kafane su pune vikendom, druže se sve nacije, nema te međuancionalne barijere. Penzija može da bude i po 1500 evra, ako si ceo život imao dobar posao. Moja tašta ima penziju od 900 evra, a 28 godina radnog staža. Ja sa 33 godine radnog staža u Minhenu, imam penziju od blizu 900 evra. To je žalosno. Tu je Austrija sada mnogo jača od Nemačke, kod njih se dobija 14 penzija na godišnjem nivou, u Austriji je jeftinije gorivo nego u Nemačkoj, nekada to nije bilo tako”, priča Srđan.
On ističe da se u Nemačkoj sada teško živi, ljudi su namršteni, inflacija dosta utiče na kvalitet života što je veliki udarac za jednu ekonomski jaku zemlju.
“Oboje dece su mi u Minhenu. Ako hoćeš da ostaviš ‘pare na stranu’, teško ćeš to izvesti. Advokati, doktori tamo prolaze kao i svuda u svetu. Moj mladi sin je dugo radio u podrumu pića zarađivao je 1.400 evra mesečno, što je zaista težak posao. On je sada sa svojih 26 svoju kičmu već potrošio”, kaže Srđan.
Iz Nemačke se Srđan nije vratio u Srbiju, već se uz malo sreće našao u Los Anđelesu, gde prodaje palačinke na uličnom kiosku. Kaže da je posao uspešno razvio, ljudi čekaju pola sata u redu za porudžbinu, a mesečno od ovog posla može da zaradi i do 6.000 dolara.
Izvor: mondo.rs
